Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

100

том члану у преписима ХУП в. (вероватно заснованој на доброј традицији), којом се дозвољава живот у „пустињи, аце кто Бога лобити врселитђ се вђ пустин:о“.“)

Чл. 28 понавља дужност свих манастира да хране сиромахе (уп. гл. 38 Типика Св. Саве) и допуњује ту одредбу строгом кривичном санкцијом.“)

Остали чланови ДЗ г. 1349 говоре о државно-правном положају манастира и о њиховим имунитетима и не спадају у овај одељак. _

Још две одредбе о манастирском животу налазимо у допунским члановима Раковачког преписа. Чл. 195 наређује да се нико не сме покалуђерити без благослова епископова. То је правило 1 Ваз. ТУ, 1, којег није било у Синтагми. Чл. 195 ДЗ. у тесној је вези с одредбом 19 Ваз. М, 1, која. забрањује женама улазак у мушки манастир. Редактори су Душанова Кодекса избрисали ту одредбу из СС; ипак нашла се потреба да се обезбеди изузетак за царицу и краљицу.)

5 3. Брачно право.

У ДЗ налази се врло мало одредаба из брачног и породичног права — „једва неколико мрвица“, вели др М. Доленц. Не можемо тражити узрок у томе „што је било башу тој правној области све по обичајном праву уређено и што ДЗ. није имао повода ишта да мења у устаљеним односима“). Што се тиче чисто брачног права, рад Св. Саве јасно нам показује, колико је дубок био јаз између старих српских, још полунезнабожачких обичаја и сложених црквених прописа о брачном праву.)

Нарочито су била тешко схватљива црквена учења 0

1) Уп. изд. Нов. Зак. Душ. стр. 28.

2) Уп. изд. Нов. Зак. Спом. стр. 367.

8) Спомен „царице и краљице“ у једном члану указује на време цара

Уроша. Вреди споменути да је царица Јелена била једина женска, којој је било допуштено да посети Свету Гору и Светогорске манастире г. 1348. Овај значајан изузетак нашао је свој одјек у чл. 195 ДЗ.

ау рг М. РПогепс, Ри5. Хак., 51. 112.

5) Свети Сава учи „доволнимђ же бити оброки своими и супружницами“ ... „Ве супружњствђ же сушихњ цбломудрБно и вБ дЕветвђ чистотно прбби–

вати наказаше“. Теодосије, стр. 176 и 177.