Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

108:

После ових одредаба СС. можемо разумети зашто се на челу ДЗ налазе чл.2 и 43, који прописују као неопходне услове за закључење брака — благослов дотичног Отоа (или духовника) и црквено венчање.

Зато што је Властарева Синтагма заборавила за ове услове. Она се базира у главноме на грађи Прохирона (из 1Х века). А треба да се сетимо да појам о браку као црквеној тајни имао је да се бори кроз дуге векове са старим римским схватањем брака као световног уговора. Ни Јустинијанов Кодекс, ни Еклога ни Прохирон не говоре о венчању као искључивом услову брака. Само Лав Мудри (г. 893) у Новели 89 тражи црквени благослов (еолоуе) за сваки брак“) Ипак у ствари многи су бракови и даље закључивани без црквеног венчања. То је принудило цара Алексија Комнена да г. 1095 изда Новелу, којом се црквени брак признаје обавезан и за робове.) А само г. 1306 издају цар Андроник и патриарх Атанасије Новелу, која тражи да сваки брак буде венчан са знањем дотичног духовника.)

Ове врло важне одредбе нису ушле у Властареву Синтагму. Шта више, Модестинову дефиницију брака усвојио је Властар не из Прохирона, него из Епанагоге с додатком „лобо благословенјемђ, лобо вђнчанјемђ лобо записанјемђ“.“) Ова дефиниција 1Х века ставља писмен уговор (бор дбЛолоу) на исто место што и венчање, и застарела је за прилике ХМ века. Ова велика погрешка Властарева изазвала је стварање чл. 2 и 3 ДЗ. којим се да неопходне услове брака ставља и благослов (е90у0%) духовника и црквено венчање (отефоуојо). Празнина Синтагме попуњена је у ДЗ у потпуној сагласности са Новелама грчких царева и са црквеном праксом.)

ту Хасћ. (езсћ. 35 зед. и 50 зед; Н. Милаш, 615; 7. Митровић, Црквено право, стр. 149.

2) Соп. Мом. ТУ, п. 35, 9. Мштровић, ђ. 149.

8) Соп. Мом, М, п. 26, с. 11. Интересантно је да је у католичкој цркви само Тридентски сабор г: 1563 прогласио безусловну обавезност прквеног брака !п Гасје Ессјезјае, док је у ХИТ—ХГУ век, брак био често закључиван без црквених обреда. М. Татазга, Га: Тапирћа Нанапа пи зесон ХУ еј ХМ], р. 150 —195.

+ СС. Т—2,4 (изд. Нов. стр. 160) = Ерап. ХМТ!, 1, гле 06 е9ло (об, «#12 00 слефоуфролос ТО бу% сорфболоо).

5) Благослов епископа за брак одавна је познат хришћанској цркви.

Још је еп. св. Игнатије (11 в.) тражио да се сваки брак закључује 412 (уФитпе тођ етисубтор, Дасћ. 51.