Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

105

Ове нејасности изазвале су чл. 9 ДЗ, по којем брак полуверца (католика) православном раскида се, ако кривац неће да се крсти у православље. Раскид брака вуче собом и граЂанско-правне и кривично-правне последице (протеривање).

д. Престанак брака. Матија Властар исцрпно говори и о незаконитим браковима, који се уништавају као неважећи (у гл. ПС. Г— 9.) Редактори СС. нешто су скратили у овој глави, оставили су ипак већи део њезине садржине, због везе ове главе са грађанским и кривичним правом (СС. Т— 6).

За. Развод брака. О разводу брака говори засебна глава ПС [— 183, која се састоји читава из световних закона, без дрквених правила. Због тога су редактори СС преписивали ову главу (као Г—8) без сваких скраћења. Овде је цела садржина Х! главе Прохирона, Ре зоштопе тапош ејцзаце саш515, заснована у главноме на познатој 117 Новели Јустинијана. Побројани су сви законски узроци за развод као „кривице жене“ и „кривице мужа“ засебно. Осим тога говори се 0 ступању у калуђерство као основу развода и о кривичним санкцијама за самовољан раскид брака без наведених узрока.)

4. Поновни брак. Нарочите главе Синтагме говоре о питању другог и трећег брака (Г[—4 и [—5), Редактори СС су знатно скратили главу Г—, многобројна црквена правили о новом браку. Оставили су ипак цео текст „Свитка Сједињења“ (сбџсв ђе гуфсеос), издатог око 990 г. којим се дозвољава трећи брак и забрањује четврти; оставили су и закон (Ргосћ. ТУ, 25) са кривичном санкцијом за четврти брак“) Врло су пажљиво преписали гл. [— 9 (са многим променама у стилу), која говори (0 важном питању — о праву жене војника да се уда поново, ако је војник заробљен или погинуо без гласа у рату (Ргосћ. 1Х, 19—21 и Моу. 38 Геопј5).3)

Ово су у главноме одредбе Синтагме о брачном праву, које готово све важе и саду православној цркви. Морале су важити без приговора и у Душановој држави, у земљи православног цара, који је за задатак свог законодавства истакнуо

7) Синт. Изд. Нов. стр. 183—187. Ови законски узроци за развод прешли су из Моу. 117 ЈизЕ. помоћу цркве и у модерна законодавства, напр. у 5 94 Срп. Граб. Зак. в. 4. Митровић, о. с. 158, Н. Милаш, Правосл. црквено право, стр. 678—679.

2) Синт. изд. Нов. стр. 162—168, У СС. ово је гл, [=2,

8) Изд. Нов. стр. 169—170. У СС. ово је гл. [—3,

.