Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

184

између госпође и њезиног слуге (Ргосћ. ХХХЈУ, 48 и 44),) Редактори ДЗ, вешти у грчком праву, сетили су се тих закона. У чл. 54 те су одредбе добиле општи облик (не прави се разлика између удате госпође и удовице), тинег (узуђ) постала је „кладмка“ (у духу Душанова сталешког законодавства), док је појам зегуш-а (добло:) проширен у појам „члоккка“ (који | појам може да обухвати сваког поданика, и меропха и отрока). Казна је јако пооштрена, као и у претходњем чл. 58 ДЗ, византијско одсецање носа појачано је још византијским уг:0жотећодо.У) Овај случај врло је значајан, јер показује да су редактори ДЗ знали да попуне празнине ПС помоћу Прохироназ) и да од одредаба Прохирона створе један члан ДЗ.) 4. Прељуба. Нарочито строго кажњава се прељуба, т. ј. полни сношај између мушкарца и удате женске, јер је то злочин не само против моралности, него и против светости брака. Е __У ПС. налазимо велику главу М—14. Пер; џогуеја. Ту су 8 црквених правила и 13 световних закона о прељуби. Редактори СС. су опет врло пажљиво прерадили ову грађу. Испустили су сва црквена правила“) али световним законима додали су наслов Сордк царске и законк (6 пута). То је у СС. гл. М—8. 0 прклаовеодкистећ. Ту се кажњавају браколомници батинањем, шишањем и одсецањем носа. После тога мора да издржи браколомница две године затвора у манастиру.“) Муж има право да јој опрости и да је прими натраг после издржане казне. Може ипак и да је отера. Онда је брак поништен и муж добија и прћију и „прђжде брака

7) 43. МиПег тагбаја сит ргорпо зего адшепшт соттепз, уегђегајга ас [опза пазо тишег; ашп ебатш ех сјунаје ехршза, !п дама Бађнађ отт за рпуефаг зиђегапШа; зегуцз ашјет адиНег епзе рштшаг. 44. Мићег упишт поп ћађепз, ацае зцо зе зегуо пизсјћ... уегбегацг ас Топдеа , е зегуп5 џегђега 5 ас (опзиз уепдаг...

8) Док је Ргосћ. ХХХТУ, 44 врло благ према госпођи-удовици.

3) Могли су знати за те одредбе већ из Светосавског превода Прохирона (уп. НИ. Дучић. Крмчија Морачка, стр. 128—129),

4) Др. Никола Радојчић (у Гласу, СХ) врло је лепо доказао византијски карактер чл. 171 и 172 ДЗ, које спадају у новеле г. 1354; сад видимо позајмице из визант. права у првом делу ДЗ, у самом току стварања његова,

5) Осим две кратке одредбе: Св. Григорија које кажњава за прељубу епитимијом од 18 године, и Св, Василија, које одређује 15 година.

6 СС. М—3, 4 = Ргосћ. ХХЖХ, 45; СС. М—8, 2 = Моу. Јиз!. 134, 10.