Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

190

Као квалификовано убиство кажњава се спаљивањем · —- убиство асцендента или десцендента.“) -

Убиство детета (туђег) кажњава се као обично убиство.)

Није кажњиво убиство учињено од детета испод 7 година и од безумног.“) · -

Некажњиво је убиство изазивача (назахавшаго), ако је "овај угрожавао животу изазваног“)

Некажњиво је и убиство ноћног тата, ако покрадени није имао могућности да га обеснажи.) |

Те одредбе СС. Ф—4 дају доста разгранато учење о убиству, макар нису исцрпеле све одредбе византијског права о том злочину. Те одредбе, уобичајене за области грчког права, нису у свему одговарале појмовима српског права. Зато је интересантно видети како ДЗ прави компромис између једног и другог у својим чл. 86, 87, 94, 95 и 96. И ДЗ прима разлику између убиства с умишљајем и без умишљаја, ту разлику која је непозната старом словенском праву. Док за убиство без умишљаја прети само новчана одворност (300 перпера, стара вражда), свако убиство с умишљајем (нахвалицом)“) кажњава се на византијски начин одсецањем руку. Чл. 87 ДЗ можемо дакле сматрати као покушај Душанов да се јавноправна санкција за убиство примени и у српском праву. | Чл. 86 ДЗ. лепо се надовезује на одредбе СС. о некажњивости убиства изазивача. Онај који је заподенуо свађу (зарвалђ бои) сматра се као крив, макар је и сам убијен. Без сумње мисли се ту на грађанску одговорност, на плаћање

1) СС. Ф—4, 7 = Ргосћ. ХХХТХ, 835 = Рјо. ХРУШ, 9,1 = Нагт. М], 6, 16.

2). СС. Ф—4, 11 = Ргосћ, ХХХТХ, 12 = 20 Ваз. 1Х, 39 (= Сода, 1Х, 16, 8 = Нат. У), 6, 13).

8) СС. Ф—4, 4 = Ргосћ. ХХХТХ, 80 = 8 Ваз 1Х, 39.

+ СС. Ф—4, 8 == Ргосћ. ХХХЈХ, Речи „'О тбу гпедббута фоуг5о- (= Ош авотеззогет оссја) преведене су: Иже наџкдкшаго, рекше нагуавшаго орБНЕК, (= Сод. 1Х, 16, 2 = Натт, М!, 9, 17), уп. најахати = атаПеп, !пуећог, Караџић, РЈ. 408. :

5) СС. Ф=4, 9 = Ргосп. ХХХХ, 4 (Пло. ХГУШ, 8, 9) = 16 Вав, 1%, 29 = Нагт. МО 6,15

5) Исти израз „нахвалицео“ познат је и српском преводу Синтагме (изд. 108. 3П, 361, 485) у смислу „намерно“ уп. у Караџићевом Рјечнику, навалице = навлаш, навб, хотимице (РЈ. стр. 392). а