Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

193

И Црногорско законодавство Светог Петра и кнеза Данила морало је да почне, као некад Руска Правда Х! века, од признавања и постепеног ограничавања крвне освете, без сваке везе са традицијом византијског и Душанова правног система.)

2. Телесне повреде и увреде. Византијски правни зборници, за чудо, врло мало обраћају пажњу на кажњавање телесних повреда, док све Гере5 Ватђагогшт исцрпно говоре о разним случајевима оваквих повреда. Прохирон спомиње само на једном месту, у члану о убиству (Ргосћ. ХХХЈХ, 82) и тешку телесну повреду (мБчемђ оударитђ), коју кажњава одсецањем руке. М. Властар није унео чак ни ову одредбу у своју Синтагму. Нема Властар ни нарочитог одељка о увредама части (као што нема га ни Прохирон).“)

Ову осетну празнину византијског зборника попунио је ДЗ. Општа забрана сваког насиља (сила, 5 (6) у чл. 101 односи се и на телесне повреде. У чл. 97 и 98 дефинише се специфично српско кривично дело, у којем је елемент телесне повреде спојен и с елементом увреде. Ово је чупање браде, најважнијег украса и знака достојанства једног слободног мужа у ово доба. Чупање браде „Властелину или добру чловеку“ кажњава се на византијски начин одсецањем обеју руку, дакле више него телесна повреда мачем,“) истом казном што и умишљајно убиство по чл. 87 ДЗ. Само међусобно чупање браде између два себра кажњава се на старински начин невеликом глобом (мКуосквеина) од 6 перпера.“)

(Осетна празнина Синтагме, што се тиче увреда части, попуњена је у ДЗ чл. 50, на почетку световних одредаба ДЗ. Свака увреда части (псованје и срамота) кажњава се врло строго, ако се тиче виших сталежа: властеле и властеличића,. новчаном глобом од 100 перпера (и телесном казном, ако је властеличић увредио властелина). У чл. 95 ДЗ. истом глобом кажњава се увреда (псованје) сваког духовног лица.) По чл.

7) Зак. Црног. г. 1798 чл. 5, 6, 18, 31 и Зак. Цри. 1855, чл. 30, 39 и 41. =) Ргосћ. ХХХЛХ, 82 = Градски закон, изд. Н. Дучића, стр. 134.

8) Исто.и у Руској Правди: бркови и брада заштићени су глобом од 12 гривни, док за одсечен прст плаћа се само 3 гривни глобе. Р. Пр. Акац. ст. би 7.

4) Уп. глобе за мехоскубину у Светостеф. повељи г. 1313—1316 и У Грачаничкој г. 1321 (Од. Сп. 95, 104).

%) За чудо, у Синтагми не спомиње се увреда духовног лица. 13.