Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

197

ником 20 септ. 1349 нарочито регулише се поступак приликом куповине коња, који је пре тога био некоме украден.)

Међутим у самом ДЗ г. 1349 нема ни једног члана који би говорио директно о крађи. Без сумње зато што су одредбе (СС. К—8 и М—1 примљене у Душановом царству као „суд дарски“. Поједини чланови ДЗ спомињу: тадбу само узгред као нешто добро познато. Напр. чл. 116 регулише одговорност за присвајање нађене ствари речима „да плати како тат или гусар“. Та одредба допуњује законе СС. К—8,4 о истом предмету. Чл. 92 регулише начин.виндикације украдене ствари. · Члан. 102 спомиње тадбу као резерват царског суда чак и за отроке. Чл. 126 регулише одговорност околине за тадбу и гусу на градској земљи. Без сумње су редактори ДЗ мислили _ да су одредбе СС довољне за кажњавање свих врсти крађе.

Међутим редакција ХУП века сачувала је у својем ЗКЈ све одредбе СС и 3Ј о крађи, чак са многим допунама и променама.“) То је доказ да су те одредбе биле потребне и да су се укорениле у српском праву.

3. Разбојништшво. Свака крађа извршена силом или претњом против лица кажњава се строжије од обичне крађе као кривично дело и против слободе и против имовине. Ипак у византијском праву доста дуго нема засебних одредаба о разбојништву. Једино одредба Ргосћ. ХХХХ, 16 о атоз Јајгопез (о; стопио. Хустод) којим се прети вешањем на месту злочина, односи се на разбојнике.

Синтагма Матије Властара покушава да повуче границу између крађе и разбојништва, и док су одредбе о крађи скупљене у гл. ПС. К— 23, одредбе о разбојништву сачињавају засебну главу ПС. А—12. Пеф тбу Фрпаббутеу Хтотрикфе те ФАХбтриг. пи

Та је глава у СС (као К—11. О вехишаоших разбошнически туждаа) сачувала и своја црквена правила и све световне законе, опет с насловом „Соудовљ царсиши. Законљ“. Није М. Властар умео да се снађе у својој грађи; неки су закони о крађи дошли у главу о разбојницима и обратно.

1) Чл. 10, 11 и 12 (Од. Спом. 146). 8) У чл. 8, 9, 10. ЗКЈ имамо нове одредбе о крађи жита, воћа и др. чл. 29 ЗКЈ понавља чл. 28 3Ј; чл. 35 = СС. А—11: ча, 52 = СС. М—]

(само је ту казна за светотатство — каменовање); чл. 70—76 понављају „одредбе СС. К—8.