Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

15

6) да ли је тесна веза између СС, 3Ј и ЗД постала у доба деспотова или у доба царства,

7) колики је византијски утицај у самом ДЗ,

8) чиме су попуњаване „празнине ДЗ“,

9) да ли је Душаново законодавство одговарало стварним приликама (и да ли је било примењивано), и ·

10) каква је била каснија судбина тога законодавства.

Покушаћемо да дамо бар приближан одговор на поједина постављена питања. Да се ова питања пречисте, треба да се постанак, склоп и садржина Душанова законодавства аналишу још један пут са три тачке гледишта :

1) са палеографско-филолошке стране (сачувани преписи ДЗ, њихова старост, садржина, међусобни односи, односи према оригиналу),

9) са политичко-историске стране (историски узроци утицаја византијског права на Србе, политички и етнографски односи у Душановој држави, однос Душанов према Византији и према Грцима-поданицима) и

3) са правничке стране (анализа правне садржине читавог зборника Душанова законодавства — СС, 3Ј и ДЗ заједно, питање да ли се они размимоитажу или попуњавају међу собом, да ли су правни прописи СС и 3Ј могли важити и за Душанову царевину).

Два прва задатка већ су била свестрано обрађена, нарочито у истраживањима Т. Флоринског и Ст. Новаковића.

Трећи задатак није још проучен. Зато је његова обрада — главна садржина нашег истраживања.

Ипак, пошто су прва два задатка добила противуречне одговоре, сматрали смо за нашу обавезу да поновимо јоши палеографску и политичку анализу постанка Душанова законодавства, тим више што смо у току рада (започетог г. 1923) дошли до извесног још непознатог материјала, а тиме и до неких нових закључака.

Палеографска и историско-политичка анализа улазе у први део наше књиге. Други њен део обухвата правничку анализу

читавог Душановог законодавства, с нарочитим обзиром на елементе византијског права.