Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

26

То је зборник писан на хартији !п—8', коме недостају неки листови на почетку, у средини и при завршетку књиге. Сад има свега 231 лист, макар што по бројевима листова на дну кватерниона изгледа, да је морало бити најмање 257 листова.)

1. првих 7 листова недостају.

9. на сад. л. 1—1167 налази се текст Скраћ. Синшагме.3. на л. 117—120 — Правила Св. Јована Посника.

4, на л. 120—925 — Дара Јустинијана Закон.

5. на л. 1257—152 — Душанов Законик.

6. на л. 153—9231 — Уставленије св. отаца о житији всего лета и друга црквена правила“).

Књига је писана једном руком од почетка до краја.) Датума нема“). По воденом знаку на хартији изгледа нам да је писан последњих година ХМ.в“) И ту налазимо у првом делу зборника СС, ПСЈ, 3Ј и ЗД. истим редом и истог обима, као и у претходећим зборницима. И овде има ДЗ. 184 члана, као и у Бистричком и врло је сличан томе препису. Ипак, у нечем се разликује од Бистричког (опет у распореду чланова) и тиме се потпуно подудара с Атонским. Само је једна разлика од Атонског, што Барањски има један члан више, то је

1) Б. Петровић сасвим нетачно вели да рукопис „има свега 205 листова“ о, с. стр. 42. Недостају му — 7 л. на самом почетку, 9 л. из 5-г КВ., 1 из б6-г, 4 из 7-г, 1 из %-г, 2 из 16-г (све из СО). 1— из 94-т, 2 — из 265, 9 — из 28-г, 2 из 29-г, 2 из 30-г, 1 из 81-г.

зу Нека од тих правила налазе се у Ходошком зборнику, нека — у српским Номоканонима ХШ— ХТУ в. и штампана су од Јагића у Занпата Ш, 189—900 и М1, 113, 125,147—151. О томе подробво 5. Петровић, о. с. 46—47.

| М А М Врло је важна белешка на л. 1597 осете напрба обрктоји) посже Ек друго коматој кнљигљи“ — то значи да све оно што следи после ДЗ. исписано је било

из „другог комада“, из друге књиге.

8) Црвеним и црним мастилом; у СС долази и зелено мастило.

у Два познија записа на л, 281 спомињу митроп. Вићентија Јоановића, дакле из поч. ХУШ в.

5; Б Петровић много расправља о „Палеографским особинама Бар. зборника“ (о. с. 42—-+6) и мисли да је могао бити писан у првим деценијама ХМ в. Обратио је пажњу и на водени знак, те без сваких разлога мисли: „Водени тисак сведочи да је писан још у независној Србији“ (стр. 46). Међутим, тај водени знак, као што се види из темељног дела 11. П. Лихачева. (Палеографическое значенје бумажнинхљ воданехђ знаковљђ. 1=Ш. Спб. 1908) долази на италијанској хартији од г. 1479 до 1501, као „папскан пара“, бр. 1242, 1287, 1358 и др.