Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Гроф Андраши о народностима

У угарском табору говорио је гроф Ан драши, министар унутарњих послова, о народносном питању. Говорио је оно, тто и сви друки министри пре 10, 20, 30 и више година. Кад нешто нећу да ти учиним, мора да си ми ва нешто крив. И гроф Андра ши као и његови претходници говорио је, како народности нагињу ван границе, како се они не брину за опште, државно, само за себе и сличне фразе, којима су од дубоке старости већ давно поиспадали вуби Народносни посланици, нису могли да се одсмеју, него су увели озбиљно и неки су се чак и клели да не нагињу преко границе. Др. Полит је уверавао и уверавао какав је он домољуб и т. д. Ово сматрамо за огромну погрешку. Противу тих сумњичења не треба се бранити. Она и нису искрена. И ма смо лили крв да се створи и учврсти Угарска и лићемо је, као и Андрашијеви претци. А као што они нами довикују: Ви гле дате само за народности, та ваша поли тика је против Угарске, тим истим правом, а и већим, можемо мн њима да довикаемо: Ви који не водите рачуиа о нами, тиме упропашћујете земљу. И баш вами јенајмање стало до општег, државног, него само до мчфарске превласги, па ма све отишло до врага. Тим начином нећемо доћи дс цели Гроф Андраши је признао једно, да он и његови и желе да нам одувму језик и народност. Лепо! Али кад они то х ће искрено, дужни су да нам даду могућности да останемо Срби. Држаа мора помагати нашу културу, јевик. Језик ће угинути ако вам пома^аре основне школе. Језик се не може развијати ни онда, ако не на^е свог израза у јавном животу, у администрацији. Ван тога је држава дужна да помаже наше културне установе, гимнавије, „Матицу“, позориште и тд. Има ли тога у буцету? Има ла сенке онога, да минкстар и његови желе да на родности остану што су Кад би то било искрено, онда би ми били на једној основи А како да се то изведе, о томе би се могло говоритм, јер ту може у форми и иввађању бити више начина.

Али искрено велимо, та ствар још наје зрела, но верујемо, да ће она доћи.

ПОДЛИСТАК. ГЛУМИЦА.

Негда, кад је млађа и лепша била, седео је крај ње Никода Петровић, њен обожавалац. Било је неисказано топло време Петровић је баш ручао и при томе испво једну пуну флашу вина те се не осећаше добро од запаре и био је рђаво расположен. И на њему и на њојзи опажадо се, да им је досадно и дуго време и чекали су, док престане врућина, па да иду у шетњу. Наједном неко зазвони у предсоблу Пе троввћ, који је био без капута и у папучама, скочи и погледа Олгу. — Без сумње је писмонсша или која при јатељица — рече глумица. Петровић се није женирао ни од пријате лице ни од писмоноше, али ипак, за сваки случај узе капут и оде у споредну собу, а Олга отвори врата. На њено највеће изненађење стојала је пред њом млада и лепа, отмено одевена госпођа Госпођа је била бледа и тешко је дисала, као да се пужала уз високе степенице. — Шта желите ви? — упита је Олга. Госпођа не одговори одмах. Она начини један корак напред, посматрала је лагано собу

и седе са изразом на лицу, дв не може више да се држи. — Је ли мој муж код вас? — запита најзад. — Какав муж? — упитв Олга и уплаши се тако, да јој и руке и ноге охладнеше. Који муж? — понови она дршћући. — Мој муж.. Накола Петровић. — Не... милостива госпођо .. Ја не позна* јем... никаквог... Прође један минут у ћутању. Страна го спођа притисну марамицу на бледе усне и зддржавала је дисање, да тиме сузбије унутрашњу борбу. Олга ју је гледала несвесно и страшживо. — Ви, дакле, тврдите, да он није овде? — запита је госпођа. — Ја... ја не знам... кога ви мислите? — Гадна, ниска, гнусна жено... — рече госпођа, посматрајући Олгу пуна мржње и □резирања — Јест, јест... ниска жена сте ви и ја се радујем јако, врло јако, што могу то да зам кажем! Олга је осећала, како чини својом појавом гнусан утисак на ову страну, тајанствену госпођу и она пче да се стиди сама себе. — Где је мој муж? — настави госпођа. У осталом, био он овде или не, то је све јед но, али вам морам рећи, да је његова дефрау-

дација откривена и да већ траже Николу Петровића. Хоће да га затворе... То је ваше дело. Госпођа се подиже и стаде жестоко корачати горе доле по соби. Одга је гледала у њу и није схватала од страха ништа — Већ данас ће га наћи и затворити. Ви, гнусна и ниска жено. ви сте га дотле довели! — и госпођа опет начини на лицу израз гађења. — »Ја сам слаба, чујте ви, ја сам слаба, али има неко, ко је јачи и од мене и од вае, тај ће вам платити, што сте мене и моју децу унесрећили.» — Ја нисам ништа, милостива — рече глумица и поче одједанпут да плаче. — Лажете! — цикну госпођа и очи су јој севале од мржње. — Ја знам све! Познајем ја вас одавно. Ја внам, да он већ месец дана сваво носле подне код вас седи — Добро, али шта је с тим? Мене посећују многи, али ја никог не зовем. Они дођу и сами на разговор. — Али вам кажем, дефраудација је откривена. Он је у свом звању увео туђ новац. Ради таке једне... као што сте ви, Јучинио је злочин. Чујте ви, он има децу, жену.* Њега ће осудити и стрпати у тавнвцу. Појимате ли ви то ? Ми ћемо за то време, док он лежи затворен, од глади помрети. Па ипак има једно средство, да се спасемо и ми и он од пропа-

Балканско питање и Италија.

Државе на Балкану и балкански народи могу тренутно бити и у завади, могу се чак и покрвити међу собом као што је на жалост био случај и у скорој прошлости, али је данас свест код тих н-рода толико јака, да знају, да им спас лежи у ме^усобном савеву. Не само народи на Балкану, него и сви њихови пријатељи у Европи (и ако је њехов број мален) исповедају начело: Балкан — балканским народима. Али има вцше од сто година, од како је Турска, која је до тога доба држала цео Балкан у својим рукама, почела све јаче и јаче опадати. Српски елеменат на Б^лканском Полуострву први је био изложен турској најезди. Турци су дошавши у Европу у другој половини XIV. века п >во напали ва српске државе у Маћедонији. Битка на Марици, где је погинуо српски крељ Вукашин Мрњавчевић, даље битка на Плочнику, Косову и многобројни су коби Срба са Турцима под д спотом Ђурђем Бранковићем Смедеревцем сведоче о херојској борби Срба против Турака. И ако су се Турци прво са Србима сукоби ли, Срби су најдоцније изгубили своју са мосталност Кад је дошло "доба борбе за ослобођење, Срби су се први, и без ичије помоћи ослободили. Ослсбодгли су бвр је дан део српских земаља. Ослсбодили га онда, када цела остала јака Европа није показивала прохтеве да се бије са Турци ма. И т* к када су турсве мишице при мично малаксале борећи се са Ссбима, ‘устају Грци, и тек много доцније Бугари 'да се боре за своју слободу. Па то би били сни звани народи, народи који се боре да ослободе своју отацбину Али усково до ^оше и незвани. Кад је Турска ослабљена и турско оружје отупљено о српске груди, долази Аустрија и греко ње Немачка. Го вори сеонеким руским и аустро-немачким интересним сферама на Балканском Полу острву. А у новије доба дошла је и Ита лија. Државе, које никада нису вмале ни педи земље на Балкану, сада траже насле-

^е од Турске која је на умору. Ради се свима срествима. Балкан је препун политичке и верске стране пропаганде; о Балкану и балканском питању постоји читава књижевност. Аустријски државник барон Хлумецки написао је књигу: Аустро-Угарска и Ита лија. Западно балкански проблем. Писац највише говори о супротним интересима, што га имају на Балкану Аустро Угарска и Италија. Разуме се, да барон Хлумецки посматра прилоке на Балкану са свога аустријскога гледишта. Он види неку егодну прилику за Аустрију, што Срби, Бугарм, па и Арнаути, Грци и чак Румуни полажу своје право на Маћедонију. Сви би они хтели, да увму себи целу Маћедонију. Али Хлумецком добро долазе, како вели, и етнографске и вероваконске противности Балканског Полуострва и држи, да се балкански народи не могу погодити ни у том случају да се Турса-а распадне И та околност чини, да барон Хлумецки, не внамо по каквој логици, изводи неко право Аустро-Угарске над Маћедонијом. До скора су биле нарочито ваинтересоване (како писац гели) на Балкану две државе: Русија и Аустро Угарска. Остале државе мешале су се у балканске послове у толико, што су хтеле да спрече, да Русија не освоји Цариград. Од новијег времена, од деведесетих година дошла је и Италија, која показује велико интересовање за западни део Балкана. Ако би Италији пошло за ',.у к ом Д а освоји Албанију, онда би Италија од Јадранског Мора начинили чисто Талијанско Море. Када је у осамдесетим годинама про шлога века Француска чврс^ом ногом ста ла у Тунис, Италија је одлучно устала против Француске. Да бн се оснажила, Италија је вбог тога и ушла доцније у тројни савев. Доцније је Делкасе, француски министар-председник предложио талијанској влади ово: Француска ће свесрдно помагати Италију да освоји Албанију. И талија је ово пригрлила и од тога времена почиње талијанска балканска политика, а у најновије време приближење Италије Русији и енглеско француском споразуму. И у колико се Италија буде више инте-

Зрој 240, у Новом Оаду у ороду Iб. новембра 1906. Година ХИ,

4 Iавтава“ ивлааи еваки даи два пута, а иедељом и понеделвником једаред. ј® 8 * Угареку к*д се јутарн.и и вечерњи лкст ваједно шаље на један месец 2 кр. 40 пот. * а гетврт године 7 круна. Кад се јутарњи и ачерки лист васебно шаље: месечно 2 кр. 98 пот. иа четврт године 8 круна 76 пот ћ * Аустрију и све остале немље на четврт године 10 круиа. Чародним бројевима од пе^ка цена је: ва пола године 2 круне, на целу годину 4 круне, а ва стран' аемље годишње 6 круна 60 пот. Ноједипи вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊЕ »РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За оглаее плака ве по 12 пот. од св«е врсте оваквх свтннх слов*. Уредииштво „Заставе“ је у кукв г. Ј. Т. Чаввк« Адиинистрацвја „Заставе“ налааи се у кући, гд« је Милетвћева штампарија у главној ул. бр. 22 Дописи шал>у се уредништву а претплата в огласи администрацији „Заставе“. Рукописв не враћамо. Ноједвни вечерњи бројевв стају 10 потура. Чек-конто 12008.