Zastava, 05. 07. 1923., S. 1

ЗАСТАВА

ОРГАН РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

Централна аждаја.

Св. Ђурађ је у љутом боју убио аждају, дочим је централна аждаја, а то су т. зв. централне силе, у светском рату само тешко рањене, али још увек живи и шта више поково диже главу и дује својим отровним дахом. Срце те аждаје је још увек у Немачкој, понаособ у Пруској, а центар му је у Берлину. Прусија је прва под Фридрихом Великим завела милитаризам пруског обележја, Молтке га је усавршио а Виљем 11. довео до пароксизма. Тај нови милитаризам је по невољи изазвао и милитаризацију читаве Европе, па чак и Енглеске и Америке. Немачки главни ђенеf ралштаб је огњиште те заразе, а тај ђенералштаб је још увек на окупу, те грозничаво ради, иако само потајно. Ми Срби смо војничка нација али нисмо милитаристичка држава у смислу пруско-немачко-аустро-мађарско-бугарског милитаризма. Није то ни Француска, ни Енглеска, ни Чехословачка, ни Румунија, ни Италија, ни Америка, те зато све те државе иако су до зуба наоружане оне су то само из преке нужде, а никако не из добровољног култа милитаризма. Зато је и форма државне управе у тим земљама или напредно милитаристична или пак републиканска. Пруски пак милитаризам рађа монархе као што су један Виљем, један жестоки Фрања-јосиф, опаки Ферча бугарски, или укочени царо-папизам у несретној Руснји, који ју је довео до револуције. И ево та страшна централна аждаја диже у последње нреме опет главу. Треба бити или глуп или слеп па да се не види да су последњи догађаји у Бугарској и Албанији последице тога дизања главе. Треба бити или глуп или слеп па не видети да боравак Ферче бугарског у Берлину уочи самог преврата у Бугарској није дело пуког случаја. Треба бити или глуп или слеп па не видети да је и покрет наших домаћих сепаратиста инспирисан из тог истог и општег врела и отрован тим истим дахом дахом главног пруског ђенералштаба. Да и не говоримо о Мађарској и Турској! Размрскати једном за навек главу те монархистичко-милитаристичке аждаје, растурити пруски ђенералштаб је империтивна дужност Велике и Мале Антанте, и то свака у свом подручју. Ми не можемо наређивати Великој Антанти на какав начин то да учини, али можемо и морамо захтевати да то учини у евојој сфери Мала Антанта. Зато ниј.е доста периодичних састанака представника Мале Антанте, него би требало поетавити сталну и мешовиту стражу, која би будно пратила ово ново дизање главе ове старе централне аждаје. још није доцкан! О. €— h.

ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА.

КО. Београд , 4. јула. Данашња политичка ситуација стоји потпуно у знаку мртвила и у очекавању крупнијих догађаја, који ће наступити или развити се из затегнутвх односа између владе и федералистичког блока. Исто и догађаји који се очекују у Бугарској, пргдмет су живих дискусија. v * У парламенту је све мнрно. Један мали део посланнка у својим клубовима дебатује о ситуацеји. ћути и чека да види шта fce влада да ради. Код радикалвих послзника је живо н борбено расположење. Клерикалци и муслвмани не дају изјавг о сво?д расположењу као би о одлукама које су донете иа седницн ткзв. „Хрватског Народног Заступства". * На данашњој седннци владе су расправљана чисто ресорна питања. Држи се да ће до вечерас бити изгласана 11. глава чиновничког вакона.

Неки листови су протурили вести о сукобима међу џемијетлијамз. Наш дописник се информирао на надлежном месту и сазнао да све те вести не стоје. Међу џемијетлвјама влада потпука компактност и једнодушност у свима патањима. Џемијетлије и надаље потпомажу владу. * Истрага у атентату на г. Пашића још траје. Судија г. Рзфајловић испитивао ]е и синоћ и данас пре подне атентатора Рајића, који још увек упорно пориче да је имао саучесника. Полицијска истрага ни]е могла до сада да утврди да ли је атентатор имао саучесеика или ке. Рајићев брат Стојан је дао изјаву у неким загребачким листовима да ве стоји оно што је полиција вавела о РајићевоЈ породици. Међутим полиција демантује те изјаве, јер је истрагом утврђено, да је цела Рајићева пс-родзца дегекерисана.

Врбови клинови.

Кад смо ишли на изборе, у Војводгини су Немци у већшш својој истицалли своје лвсте. То се тада правдало, ,да то не звачи друго, него да се покаике, да у Бачкој, Банату, Барањи и Срему вма Немаца, а изабраки Немци држаht с радикалном странком и гласаће с владом. То је тако онда у речи било н тако се свило, а/ш се вије тако збило. 0 изборима једав део, мањи део, гласао је с радикалима. Али ема много оаштина у Банату и Бачкој, где су листом гласали на немачке листе. А има више вс-мачких месга у Срему, где су Немци лкстом гласали за Радвћеву листу. Шга то знач«? Данас ]е јасно. И немачки посланицк данас отворено гласају с Корошцем и Спахом. Како се то може протумачити? Кад државна кола треба да се, натоварена, извлаче на чистину, а то се најбоље осећа при давзњу буџета, онда редовно врбови клинови попуштају и пуцају. Главни говорник немачкн замерио је, сем осгалога, и предлогу о дванаестинамз, што одређује кулук. Забога, застарела мера, мучење народа и стоке! А није тако. Није све ново добро, а није све старо неваљало. Шта би сметало оном руменом Немцу, пуном крви и меса, да два пут у годени по 7 дака д везо ка својим угојеним коњима песка, шљунка и камена за државу, в свој срез, сзоју општину и за себе. 9 Пођимо жељезницом кроз Срем и Бачку, па ће свака комисија морати да установи, да су њнве немачке најбоље, кукуруз као гора, а пшеница као зид. Смешео ]е и питатн, да ли је том и таком Немцу тешко преко године покловити својој држави 14 радних дана! Није то. Друго је по среди. Немачки говорник нам је прзлвчзо открио карте. У души вели он, а с њим и друга: Раввсправни смо, једнаки смо пред законом, хоћемо да покажемо оеимз напољу колико нас имз, а овмма унутра, да нисмо OHif меки Немце, о којима i се сањзло, него да смемо овде тражити, да не алаћама околико скроман иорез у новцу и ррду, о чему за вргме Мађара и Хрвата кигмо см?л<? ни помолати зубе. 0 том се ради. И јзш о другом. Хоће да исколиче за своје општине

више, него што им се може дати. Хоће и они малко автономије. Нс о том, други пут. Зар онај смирени и меки Немац, који је знао увек само викати: Хох ди регирунг! (Живела —свака —влада!), може и сме имати пуну торбу захтева? Ако будемо дељали врбове клинове, остаће нам кола на по пута. Р. Н.

ФРАНЦУСКЕ РЕПРЕСАЛИЈЕ У РУСКОЈ ОБЛАСТИ.

Немцк су из пасивног отпора прешли у бсрбу атентатима. Тако су на један воз, која Је всзио белгијске војнике на допуст закгчили бомбу. Ова је бомба експлодирала на рајвском мосту код дунсбурга разбила вагои, убила девет војника н 25 ранила, и оштетила пругу. Ухаашено Је у Дуисбургу 20 особа. К«?ване, кина, позоришта и Јавни локали су затворски. Забрањен је сваки npoAieT трамвајима и аутомобвлом између поједиких места. А кајиовије вести гласе, да је врховна францускс-белг&Јска окупациона управа забранила сваку свезу окупираног земљишта са Немачхом. Поенкаре је кзразио породицама убиЈених војника саучешће.

Знак времена - Све против словена -

У Софији после стишане буре нису имали пречега поела него да на свечан пачин прославе стогогишњицу од рођења мађарског песника Шандора Петефија рођеног 1. јула 1823., а који је пао у бсрби за слободу мађарског народа. Свечаност се обавила у војничком клубу. Кажу, да су се интелектуалцн Бугарски овом прославом хтела одужити коЈи су помагали извођење задњега преврата. А ми видимо у овој слава обаову сЈедењења сгарих непријатеља словенске солидарности. Мађарска агитација.

иротив пдале Антанте. У Женеви је отворено друго редовно заседање jlsre Народа. Тамо Је стигао као делегат Мађарске гроф Ааоњи, који |е изјавио неким новинарима, да

ће развити кампању против Мале Антанте. Приредио је свечани баекет у част представника Енглеске и Италије, који су му обећали помоћ.

Министарски савет

Решавање ресорних питања. КО. Београд, 4. јула. На данашњој седницч Ммнзстарског Савета, која је трајала од 10—13 часоза вођена је дискусија о политици, али се у главном радило на ресорним питањима: 1. У погледу штрајка обалских радника и морнара у Сплиту и у Далмацији уопште, решено Је да се образује комисаја у коју ће ући по један представник миннстарства саобраћаја, ссцајалне политике н унутрашњвх дела. Ова комисаја ће проучита цело питање: узрске, садање стање и посљедице. По свима изгледима бродозласнаци ће изгубити спор јер су прешли границу сзојих npasa. 2. У погледу Бродарског Синдвката Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца решено Је да се на седнаци економскофинансијског комитета министара, која ће се одржати у петак 6. о. м, дефинитивно реши и ово питање. Као што је познато влада је још у децембру прошле године донела одлуку да се садања режем у Бродарском Синдикату осгави какав је, за годину дана, а после ће се донети одлука да ли да Бродарски Синдикат преузме држава или да се на који други начие реши ово питање. Међутим изгледа да влада хоће да ово реши раније исплаћива&ем приватног капитала њиховим сонственацима, да би могла пргузети Бродарски Синдикат. 3. У погледу ограничења државиих шума, Министарски Савет Је овластио министра шума и руда да одмах изврши ограничења државних шума у пожаревачком и крајинском округу. 4. Овлаштен је минастар за кснституанту да поднесе Народној Скупштина законски пројехат о заштити усева од непогоде. Пројекат би требао бити поднесен ка седници у скупштини од 9. овог месеца. После тога су решена некг мање важна ресорна патања, одобреви су ситнији кредитн и набавке иа рачун репарацаја. * Сазнајемо да је ва овој седнице било речи и о политичкој ситуацији. Говорено је о односима са Италвјом и Бугарском и односима радикала према федералистачком блоку. Г. Нинчић је дао експозе о односима између Мале Антанте и Бугарске, нарочито у погле* ду признања нове бугарске владе од сгране Мале Антанте. Бугарска влада је Још 10. јуна послала Малој Антанги једву ноту у којој је дала взраза својој мирољубмвости. Сада Мала Антзнта сорема одговор на ту ноту, који ће ускоро бити предан Бугарској, а ксји ће уједко значити првзиање нове бугарске владе. Затим је говоремо м о Радићу и његовој акцији. Влада ће мирно сосматрата догађаје, а ако Радић дође у сукоб са законом, зако« се има поштовати и праменити у антересу државког гуторитета в мира.

fmigšjjigam вром i litfiP. ,Вастав&* взлази сваки дан ссим понедељника и шраанпка, Претплата Је 300 дин. на годину, iSO днн. ва пола године, 75 дин. на четврт год.; aal месец2sд.; ва Америку 8 долара на годину. Претплатити се може бар на један месец. Ввдавалац „Вастава" деон. друштво.

Број 149. Нови Сад, у четвртак 5. јула 1923. ~ Година LIV.

Лошприиа лпвћена у готовон Рукописи sa лист шаљу се на уредништво в 3аставе“, а новац sa претплату н огласе на сдминистрацију .Заставе" Нови Сад, Лазарева улица број 14. Телефон број 110. Рукопаси се не враћају натраг. Ивдавалац »бастава** деон. друштво.