Zavod za statistiku

єръ и 1863. год. ніпнта боля одъ 1862. ніе, судећи по почасїиимъ податцыма явности преданимъ. Али осинъ свію држава нама оближня Аустрія іоиітъ и найслабІе напредну трговину у Европн показує, чему н найглавніи узрокъ одцеплѣнѣ области Ломбардіе у год. 1859. као найбогатіегъ быншегъ края у целомъ царству. Кадъ годпшнѣ растенѣ свію овы држава у Европн у средшо руку о цѣнимо, то добываио 6% за годишнѣ наііредованѣ, кое є двапутъ већій размѣръ, но што є онай за Србііо измађеный, али е опетъ маньіи, него размѣръ за Сѣверну Америку. Што є пакъ у овой земльи трговина у иоследнѣ доба яко корачала, обяснява се пећъ и тинъ, кадъ знамо, да е тамо у год. 1850. по 59 а у год. 1860. и по 88 дуката цесар. вредности одъ самогъ непокретпогъ иманя на сваку душу долазило, а то е упола веѣе нагомилапо богатство крозъ само десетъ година, СМ. 191. У Бѣ ограду 27. Мая 1865. Изъ статистнчногъ одѣлена министерства Финаю іє. СРЕДНЕ ЦѢНЕ ЗЕМАЛЬСЕИ ПРОЕЗЕОДА И ЗАСЛУГЕ У СРБІИ У ГОДИНЕ 1863. У Юлію ігѣсецу 1862. годные почелн су членовн нрлянрителиы судова у двадесетъ и едной кароши нашегъ отечества свакогъ тржішітногъ дана єдаредъ у седмици шжазане цѣие одъ 47 у земльи добнвены пронзнода и соли, кою са стране довозимо, бележитн, кое се у мшінстерству Финансіє сасредоточаваю ради гірерађеня и явности преданной. Земальскн производи по реду слѣдуюѣи су: 1. Рана; 13. чланака : пшеница, кукурузъ , ражъ, крупникъ, єчамъ, гра, кромпиръ, брашно кукурузно н шиепнчно, медъ, хлѣбъ И ирный лукъ. 2. Мрсъ ; 10 чланака: масть, масло, скорупъ (каймакъ), сиръ, сланина, ля, говеђшіа, овчевнна, свшіѣтина и млеко. 3. Пінѣе ; 3 чланка : вшю, шльнвоница и комовнца. 4. Жива стока, 7родопа; коныі, воловн, краве, спинѣ, овце, обнови и козе. 5. Жнвина, 4 рода: кокошке, ћурне, иатке и гуске. 6. Брмъ стоке, 3 чланка : овасъ, сѣно и слана. 7. Преобразшіе, 6 чланака: восакъ,лой, пуна, коноплѣ, дуванъ ишишарка; и 8. ОгреВ7і: чврста дрва. Цѣне онимь чланцнма, кои се по тежмпи продаю ніе тешііо опредѣлнти, али е много теже цѣну стоке и иернате жнвніге. Да бы се иеправилности колнко толико избѣгле, наређено е, да се при опредѣленіе цѣна нарочито на средшо доброту иродаваны предмета мотрн, тако да н. гі. волови преко 250 и манѣ одъ 150 ока не теже, но око 200; евннѣ ни манѣ одъ 30 ни внше одъ 50 ока, но около 40 и пр. Осямъ тога треба да се цѣне дѣйствнтелно свакогъ пазарскогъ дана бележе на лицу мѣста , а не да се само єдаредъ у мѢсецу назначене за остале седмнчне пазаре само ирепнеую. Кодъ назначена у цѣновинку предмета случайно на піяци вебы было, онда се имаго бакалп препіі” тати : пошто прекуплѣне готовине на ептно продай». Сѣну и сламн одређуе се цѣна не по колнмА но по товару одъ 100 ока и уобште се еспапи среднѣ дпброте узимаю, да ннсу ни сасвнмъ препоехпдногъ ни худогъ качества. Знашћн съ едпе стране пошто се земальскн за рану, пінѣе, одѣло и огревъ пужин предметн продаю, треба дознати съ другѳ стране и равновремену заслугу найобичніи наши радннка. Одъ опогъ рода узети су прости падпичари као што су копачи, косачи V три лѣта м Ѣсеца н орачи у три остала годишия доба ц зкдари, но майстори или кблфє кои сами зндаго а не ньіовн послужителыі. Све ове цѣне из.іожеііе су у чарчіійскимъ грошевпма за свакійяіѣсецъ у слѣдуюћой скрижали за календарску 1863. годину.