Zavod za statistiku

121 IV. Среднѣ цѣнѳ ѳчма. Мѣсецъ Я нуаръ . . . . Фебруаръ . . Мартъ . . . . У Србін, гроша пара 42 8 42 5 41 25 у М а ђ а р гроша 70 70 70 с к о й , пара 28 28 у Француской. гроша пара. 107 35 107 22 108 13 Агірнлъ .... 41 11 68 3 107 22 Май

43 1 70

• 105 25 Юлій

42 2 94 33 105 16 Юлій

47 18 81 20 10-4 22 Августъ . . . 61 19 93 7 103 29 Септемберъ . 58 29 95 5 104 11 Октоберъ. . . 56 31 91 8 102 7 Новемберъ . . 58 32 80 39 101 1 Децемберъ . . 59 18 90 16 101 11 У годный 1863. 49 16 73 36 105 * „ 1862. 54 12 76 29 — ' Мѣсецъ У С р V. Среднѣ цѣнѳ овса. б і н, у Мађарской, у Француской. гроша пара гроша пара гроша пара. Януаръ .... 32 13 81 21 114 9 Фебруаръ . . 35 7 79 6 105 14 Мартъ .... 34 9 81 21 105 10 Априлъ.... 33 12 80 38 105 13 Май

34 37 88 4 104 11 Юнін , 34 27 109 103 39 Юлій

38 4 103 28 103 15 Августъ . . . 51 4 103 28 102 27 Септемберъ. . 50 23 103 28 99 14 Октоберъ. . , 49 13 99 12 97 9 Новемберъ . . 54 24 91 8 93 19 Децемберъ . . 53 37 98 8 94 11 У годный 1863. 41 30 93 14 98 23 „ „ 1862.

67 15 93 32 Збогъ проду еие пролетнѣсуше у Србіи и Мађарской у год. 1863. иочеше жита у обе землѣ іошъ у Маю скакатн и достигоше у последньой земльн у Юнію найвишын сгепенъ у цѣлой годики, а у Србін тепъ у Августу. Ііадъ се у комъ краю народна година доводи, онда бы требало да є цѣна у Декембру найвиша, а не у мѣсецнма жетве, еръ ноли ко се одъ овы къ новой житной година удалявамо, у то.іико више цѣне скакатн мораю, изъ узрока , інто е н оиако мала готовина ране одъ части већъ потрошена за израну ліодіи и за нове усѣве. Што є пакъ у Мађарскоіі у неродной 1863. год. у Юнію снупля рана была него у Декембру, тоже се съ тнме протолковати, што е готовина жетве 1862. год и не педостатакъ 1863. доста попунила, и што извоза за Нѣмачку у 1863 год. было ніє, будућн е ова, као што рекосмо, сасвимъ плодна тамо нспала. У Мађарской пакъ поскуплѣна рана у Юнію довела е одтуда житне трговце у Србію, коп су съ прекообичайыомъ трашнъомъ причинили, да су паши производи у Августу яко поскулили а ПОТОМЪ НОЕФТИИНЛЇ1 , чнмъ су житне цѣне подъ єсень и у Мађарской падати почеле. У Француской е пакъ 1863. година съ 20% пдодиія была но срединомъ што быва, у сдѣдству чега е и жито на краю годные знатно поевтнннло осямъ кукуруза, кои е збогъ почастне летнѣ суше у средніе текъ руку родіо. У слѣдуюђой скрижали ставлѣне су среднѣ годишнѣ цѣне за назначене произаоде изъ 21 варошн нашегъ отечества како одъ 1. Януара до 31. Декем1863. тако исто и за економну годину 186%, коя трав одъ 1. Юлія 1862. до последнѣгъ Юнія 1863. годнме.