Zavod za statistiku

а »ї II г л с <5 к а (безъ Ирске и Шотгке.) СВЕГА РАЗМѢРЪ НА Брой жителя 1861, године 20,336 614 11 вѣнчаны 1862. п 165.222 812 11 рођены 11 711.691 3500 и умрлы 11 436.514 2146 М в и шва п 275.177 1354 Свака намъ е прилива добро дошла надъ появе изъ дря;авногъ живота пашегъ отечества са онима изъ кралѣвства грчногъ сравиити можемо; єръ ово су два народа, вой себи политичму будућность на истоку мораю створитн, по природномъ току стварій. Зато ћемо у слѣдуіоћемъ изложити елементе одъ покрета людства изъ обе државе, изъ кои ће се видити вавве су се промеме у найдражіимъ интересима ньннимъ прозъ четврть столећа мирпогъ ньиногъ быћа догодиле. — Радо бы овамо и троедно кралѣвство хрватско, по племеиу сродно, у сравнепѣ увукли, но на жалость тамо се мало вештипе у уорави обелоданше, почемъ оно података одъ покрета людства текъ за седамъ година има одъ 1851. до 1857. а пре и после никако. У Србіи є было : г а г гог,Енд/ Ч С в о А н а 100.000 Л У пі а. ГОДЧІ1Е ЖИТЕЛИ ВѢНЧАНО умр.ю ПІІПІ НА ВѢНЧАНО Р01,ЕЕІ 0 Ї'ИР.10 іпі ни: л 1837. 739.303 . 6017 25.453 10.680 14.773 818 3443 1415 , 1998 1862. 1,087.000 13.767 45.071 42.912 2159 1207 4148 3949 199 а 7 I1 І« ч к о и: 1839. 833.000 6181 30.878 17.422 13.456 778 3707 2091 1616 1860. 1,097.000 6106 30.858 22 154 8.704 560 2831 2031 800 ч Наведене су године пайстаріє и найновіе изъ обо землѣ изъ кои су подато ци одъ покрета людства явности предапи, Разлика « изчеђу Србіе и Грчке у очи падаюћа што се иоєднны Фактора промене у животу народа тиче и ако се обе у ослаблѣномъ множепю свога людствеиогъ капитала слажу. Докле є кодъ насъ окућаванѣ са заключаванѣмъ млады бракова учеставши се и штетно постало, дотле се у Грчкой и манѣ волѣ у последнѣ време за брачный животъ показує но ма и гдѣ у Европи, изъ чега сл ѣду е, да ће тамо людство и слабіе иапредовати но у последнѣ доба. У слѣдстну ређи вѣнчаваня и брой рођеня є у Грчкой оелабіо, почемъ старін у годинама браковн тако плоднн као млади ннсу. Пре четврть столећа рађано є у Грчкой више дѣце но у Србін и у осталой Европи, а сада много манѣ по у оба ова края. Горе смо видили како е смртвость кодъ насъ яко ма у иовіе време преотела, а у Грчкой остала є на старой мѣри, и много е слабія но у осталой Европи, Средньій животъ грчногъ народа мора да є доета дугъ, кое е по пѣга спакояко болѣ кодъ разсудимо, да е множенѣ людства на старый размѣръ сведено, и у овомъ погледу Грчка односпо болѣ одъ Србіе стой, гдѣ е средньій вѣкъ очевидно скраћенъ. Е. М 1471. У Бѣограду 16. Октов. 1863. Изъ Екононнчно-етатистнчногъ одѣлепя министерства Финансіѳ,