Zavod za statistiku

11 имъ резултатима найвѣрніе потнрђуіо алочесту управу тамошнѣгъ края, и коіой лека тако рећи нема. •—■ Омеръ-паша савладавши устанакъ босански бегова у год, 1850. пописа коли ко нма мушкараца и кућа Христіанскій и турски у цѣлой Босни , а тако исто попнсаше зимусъ , коли ко има у ньой кућа н жителя за воену дужность способна , но само одъ Турака. Што се само турскій кућа тиче , ево податаиа за год. 1850. и 1863. по санџацмма у Босни но безъ Херцеговине. ВРОЙ ТУРСКИ КУБА У БОСНИ. Годи ІІБ Санџакъ 1850. 1863. 1. Сараевскій 7.128 7.579 2. Травничкій 6 945 6.818 3. Зворничкій 15 824 15.895 4. Банялучкій 4.398 4.413 5. Краннскій 8 565 8 533 6. Новопазарекій 6.644 6.489 Свега 49.504 49 727. О адѣ одма напоменути мораио , да су се изъ Србіє пре две године протерани Турци Уакичани са 689 кућа у санџакъ Сараевскій и Соколяни и Шабчани са 568 кућа у Зворничкій населили, те тако є само банялучкій прозъ 13 година 15 кућа приновїо , а еви су други манѣ више изгубили. Безъ дошляка брояла є дакле Босна у 1850. год. 49504, а у 1863. године едва 48 470 турски кућа, дакле манѣ 1.034 куће. Ради сравнена ево података и изъ нашегъ отечества : Годное Врон жителя иезъ цыгана 1850. 936.412 1863. 1Д03.078 Вишакъ 167.078. Србія е дакле крозъ последньй 13 година годишнѢ по 12.852 душе добивала или на едапъ ми.ііонъ по 12.600, докле су Турци у Босни по 80 кућа губили, кое на миліонъ 1.630 чини. Надъ бы нетто овай размѣръ напредовани и за будућность остао , то бы Србія крозъ 60 године двапутъ толико жителя нмала, колико ій сада брон, а у Богии нестало бы Турака послѣ 300 година сасвимъ. Ово мало чнса.іа изъ званичны извора поцрплѣны мора яку волю къ размишлянаніо у свакомъ државнику побуднти, нарочито у нама Србима.— Турцы у Сосни и ако су сву за обрађиванѣ способну землю нрнтисли , десетакъ и трећнну одъ Срба узимаю, данка врло мало плаћаю и низаме недаю ипакъ више иародногъ иманя троше, но што одъ свой поданика отму, те тако и противъ свое волѣ немилой смрти свое народности у нѣдра трче. Докле се Турци у Босни затиру, Христіяни католицн напреднн су тамо у оной мѣри као и ми у Србіи , судећи по списковииа ньіовы свештеаика ; како ли пакъ Прапослаони стпе, управо нів намъ позпато, но прилика в да поне неопадаю ако и ненапредую онако као Шокци. 1. Юнія 1864. год. Изъ екокомно-статнсгнпногъ одѣлѣня у Бѣограду. Министерства Финансін, Дршавописъ Србіо. 3