Zavod za statistiku

23 де, а турека се в.іада само на градове ограннчи. Међу тимъ имамо бройный доказа, кои неоспорно потврђую, како е пређе подъ яничарскомъ управомъ, а и после за време аустрійскогъ рага наша земля страшно страдали, еръ у 12 окружія пашалука бѣоградскогъ наброя се у години 1791. само 18.850 глава, на ноє се порезъ ударн. Оваії родъ намета заведе се подъ управомъ србскн' обркнезова и у ствари ништа друго ніє, по увеличаный турскій порезъ подъ именомъ арача} кои се одъ сваке христіянске мужке главе одъ 7. до 70. годкне старости у два гроша и 32 паре у Србіи наплаћиваше. Овай порезъ — арачъ — узнманъ е за цара и то зато, што су Христіяни одъ даваня войиика ослобођени были, а порезъ — главница — наплаћивана є одъ сваке оженѢие главе, и была е паменѣна за издржаванѣ паше и царски градова у земльи. Порезъ е у оно доба износіо по 18 гроіпа годншнѣ , кое є много было надъ расудимо, да е ова сума три царска дуката износила. Но осимъ пореза и арача даванъ я и спаиима десетакъ одъ свію польски’ плодова; но и овай данакъ быо е лань, еръ чнтлук-сайбія не быяше, кои деветину пређе наплаћиваше и праве гусенице по народъ бЬше. При сеймъ овииъ давцима ипакъ се земля само прозъ десетъ година мира и праведне народне управе за удивлѣнѣ бряо у свомъ благостаню подите, а тимъ се и основъ данашнѣмъ политичномъ быћу србске државе положи. Данакъ изпрва прилично великій постаде по народъ све лакшій, одкако се овай у слѣдству благостапя намножи, еръ и ако у земльи у почетку овогъ вѣка око 53.000 глава бѣше, коє бы порезъ плаћатн имале, ипакъ неплаћаше више одъ 18 850, као и пре десетъ година. Осимъ тога нашъ народъ у средъ жирородне горе жнвећій одаде се на патенѣ свиня, у ков се Турци , по своїой вѣроисповѣдной предрасудн , не иешаше , те съ тиме стабло ербскогъ благостаня дубокій коренъ у земльи укопа. Величина извоза свинн брзо се утрой само прозъ десетъ година мира чему нарочито та околность припоможе, што се производна снага у Аустріи у Францускимъ ратовнма нстроши, а силне войске на свои издржаванѢ многу стоку тамо требоваше, У слѣдству олакшице у дапцима, кою Срби купите и уднвлявашћегъ полета у извозной трговнни са свиняма дочепа се нашъ народъ првы услова благостаня, а тимъ онча и фнзично здравлѣ народа а и любавь къ народчимъ преданіяма у виду нзика , вѣре и старе повѣстннце. Осимъ тога многн Срби воеваіие као Франнорци , ков войвода Михаилѣвићъ за време Ніочине крайне установи, у аустрійскон войсци , у Италіи и Германіи противъ Француза , те тиме народъ основа сѣмениште у новомъ в .єномъ искуству за будућность. Међу тимъ народъ нашъ не благова, но само одъ године 1791. до 1801. т е. доиде, докъ се савезъ изиеђу Ругів и Аусгріє по Турску опасный бывшій не раекиде и докле Фрапцуска, подъ управомъ првогъ коизула Наполеона, са своимъ побѣдама у Италіи и Германіи Аустрію не ослаби и на штетнын е миръ не принуди. Турци, тражећи старогъ савезішка у Француской, изменнше свой начинъ управе у Србіи и на мѣсто благости наступи яничарска суровость, кою четпри даіе предаоднше и кои 1801. године и благомъ Муетайпаши глава доћоше. Првый и найважніи споръ између Турака и Срба породи се збогъ пореза, почемъ они передъ свогъ незнаня политичне рачунице ипакъ очевидно ііамноженый капиталъ у ербскомъ народу примѣтите и не вѣроваше више, да само 18 850 глава порезъ, а 50.000 душа арачъ треба да плаћаю, но далеко више ньк Надъ србске сгарешине одъ овогъ нападаня почеиіе кори-