Zavod za statistiku

Й8 ци7 уважаваіоћи чланке букурешкогъ мира до Августа мѣсеца 1813. године, нападиу у то доба съ три нута већомъ войскомъ, него што « мы имасмо, па Србію съ намѣримъ, да съ освоєнѣмъ ове Аустріи съ леђа за1>у и ослабе є у нѣномъ нанадашо на Наполеона, коме ѳ она оногъ мѣсеца Формалный ратъ сбавила. Послѣ два месеца борбе наши бѣше спуда савладани и тако у єсень исте године престаде и спа народна управа у аемлыі. Са наступившемъ новомъ турскомъ управомъ не быяше народъ ст> почетна саспимъ незадоволянъ, будућн е већиномъ простъ по найвише на матеріялно благо станѣ велику цѣну нолагао. Надъ у оно исто доба, надъ Србія гіропаде, и Наполеонъ у Саксонской одъ савезника разбіенъ бы , па позивъ кога Турцн се у ратъ и пустите , одма ови побое се савезника , да и ньи поздніе за вѣроломство неће казиити, те зато на врло благъ начинъ земльомъ управляти стану и паметаше врло лаке данке. Овай начинъ управе не потрая ни годину дана, а они почеше зулуиъ чннитп, као и за време даія. Овай несносный за народъ теретъ огорчи га тако, да онъ листомъ на орушЬ у пролеће 1815. године скочи и подъ предводительствомъ вожда Милоша извоєва свою пре две године изгублѣну слободу опетъ, по у узкимъ грави цата, само у бѣоградскомъ пашалуку. По и поредъ паши новы подвига , йпакъ бы зло одъ Ту рака прошли, да се нетто овы одъ Русіе не плашише, коя опда у Бечу на конгресу лредсѣдавагоћін, претежпый гласъ у решаваню судбшіе европски народа ішаше и Порти савЪтоваіпе, да наше праведно желѣ задовольи. На тай начинъ утврди новоизбранна народный вождь са Марашли Али-пашомъ миръ, одприлике онакавъ као што га Србн послѣ Кочине крайне уживаше. Турцн ма се стане одсѣкомъ данакъ плаћати и сна дужпа сума расположи се па 29.670 глава у бЬогрздскомъ пашалуку бывши и съ оволико-е само войсне князъ Милошъ ратъ противъ Турака одпочео. Надъ разсудимо дакле, да є у годинн 1812. на истомъ томъ простору 52 500, осимъ вароши Бѣограда живило, одма смо у сташо и штету да нзмеримо претрплѣпу у людству за три године борбе съ Турцима , безъ нчіе помоги , и то одъ године 1813. до 1815.; Србія се по готову за то време у народу преполовилз. Па реченый брон глава мораде се по 24 гроша полгодишнѣгъ поре.іа ударити , кое равно 'А'/2 дуката на годину износаше , и овай тешкій теретъ сносіо е илакъ пародъ драговольно, само кадъ му личность и иманѣ почитовапо остаде. Одг, ове суме дайка издржаваше се турски гарпизони по земльи, а остале државне приходе: арачъ, чибукъ , мукаде и ђумруке на Сави и Дунаву закупи князъ Милошъ одъ Турака за 333 500 гроша годишнѣ и ону суму што внгие одъ ове нзнесе употреби онъ као цнвилну листу на свое княжеско издржаванѣ. Умиривши землю коначно съ пепрекидинмъ преговорима съ Турцима, обраћаюііи се међу тимъ почесто на старогъ пріятеля србскогъ , рускогъ владателя, за ходатайство кодъ Турака, кодъ свои похвалны екоиомны врлнпа опорави онъ землю за петъ година тако брзо , да е у редовномь полису народа у години 1820. до 64.572 пореске главе, подъ нѣговомъ управомъ стоявши, набронти могао. Овай є брон двапутъ ячій одъ оногъ у години 1815. нађеногь, а и знатно већій, но за време Карађорђеве владе. Но осимъ пореза куплѣ ногъ за цѣль нздржаваня гарнизона, а иешто мало и земальски властій, као и плаћаня арача и чибука, кое князъ Милошъ као свою цнвилну листу задржа, даваше народъ и спахіяма , доселЬнимъ іоштъ у