Zavod za statistiku

03 вебы была. У трећемъ стубцу горнѣ скрнжале ставлѣиа є вредность како непонретностн, тако исто и ішаня у облигаціяма, као што ій судовн по своимъ кньнгама разводе но тако, да измѣне закономъ одъ године 1852. произведено у прнзренѣ узете ннсу. Акп бы се смѣло дакле усвоити , да оба рода иманя кодъ суда у народной економіи само непокретность представляю , то опетъ истина на среду азлазн, да су и непокретна сваке ' породице добра за себе прозъ двадесетъ минувши година у цѣни съ 13% спала, умѣсто што бы требало да. су се съ 31% попели. Ако ли пяігь збогъ нзоетавлѣны сиромашны добара у судскомъ кньиговодству на ове 12% у рачунъ узмемо, онда су и иепокретна добра сама за себе съ 25% слабія но што су была. Обште е познато , да су у Србіи разногъ рода непокретна добра, као: данъ ораће землѣ, коса лнваде, мотива винограда, забрани па и кућишта сада скупля но пре двадесетъ година, само што се незна, у коіои е. мѣрн ньина цѣна скопила , а то зато , ш.тр кодъ полнцайеки властій нигдѣ прибележево песто и, пошто су речена добра на явннмъ лицнтаціпма за рачунъ поверителя купцима уступлѣиа Съ овимъ помоЬпимъ средствомъ дознали бы извѣстно, у комъ су размѣру речена добра поскулила, алн се и безъ ныі потнрдити може, да су сваколко скупля но што су была. Надъ намъ « далѣ познато, да су гви польски прнкодпн нзворн одъ извѣстне величине подъ насъ скупльи но што су были , а съ друге стране да су нманя наша у непокретностита слабія но пређе, то онда до логичногъ заклшченя долазимо: да сада и то не по цѣни но по простору на 100 породила много манѣ обрађевнна у виду ньива , липада, винограда садова и пр. има, но некада, а съ тимъ є наравно и слабїи доодакъ изъ нсты , и удніе наше нздржаванѣ. Изъ свега дакле потврђує се, да сада новы крчевина нема и да }гобште за посао опако радо непріянямо као некада. У слѣдству наступившегъ опаданя нашегъ нманя неизбѣжно е слѣдовало задуживанѣ оны газда , кои су се іоштъ съ пекомъ обсеномъ у притяжаню свпгъ иманя одржатн трудили. По той цѣли лрибѣгавали су богатіи явнииъ касама, као: народной, школскогъ и удовичкогъ Фонда, коима су умѣ ревы и у 6% састоеЫй се интересъ плаћали. Манѣ богати сташе узиматн у заямъ новаца изъ пупилски , обштинскн и цркпены каса но мораше 10% и 12% интереса ллаћати. Многи пакъ одъ богаты па и већнна сиромаіпка задужнваше се съ намѣромъ на кратко време кодъ приватны людій са 12% а често и са двогубимъ и трогубимъ годншньимъ интересомъ кодъ зеленаша и трчаше неизбѣжно у гвою и евпн породнце пропасть. Слѣдуюћій прегледъ показуѳ намъ колнко е готовине и подъ интересомъ новаца было изъ касе: народне, школскогъ и удовичкогъ Фонда, пупила, обштнна ицрквій заедно са плаћанимъ годншньимъ интересомъ у годинн 1846. и 1862. I. Готовина. |І На злнму. ІД с 1 ь и Іі АСА. Г о д и н ж. 9 1846 1862 1846 1862 Д у к Л Т .1 1 1. Државна

415.449 49.621 68.654 35.400 2. Школскогъ Фонда

284 10.673 18.990 173.279 3. Удовичкогъ Фонда 3.158 640 32.642 130.000 4. Пупила 10.879 35.861 91.352 439.949 5. Обштина

13.225 36.896 5.210 144.948 6. Црквена

14.638 13.855 5.770 152.500 Свега .... 457.633 147.547 222.618 1.076.076 11* ’