Zavod za statistiku

90 ностін, то наліъ онда до цћие пореске суше іоштъ 59.386 дуката остае , коя бы се као дававъ одъ личие заслуга усгіоити могла, или што є све едно ово* лико бы се нмало наплатнтн на име дашш одъ занатлія и трговаца. По горньимъ скрижалипа разлива, доста знатна у вредности непокретны нмаіш нзмеђу поєднны оиружія , а іоштъ већа е мећу поединнмъ срезовима. Тако долазн на 10 порезски глава иманл у ужичкомъ^ подринскомъ и чачані с комъ окружіш по 440 дуката, а у смедеревскомъ, княжевачкомъ и крагуенач\ комъ окружію и по 1600 дуката, кое четнрн пута веће богатство предстаплн> 5 Срезови азбуковачкій, рачапскій и моравичкім едва по 200 дуката на 10 глава нманн имаю , а тнмочко-заглавскій, лепенпчкій и псеничкїГі (у смедеревскомъ окружію) имаю десетъ путій внше, т. «. на 2200 дуката. А кадь бы и лоєдшіе обштине съ кьіовимъ иманіі.мъ у сравиенћ узели , онда бы се іоштъ и веіів разлике появило међу ньима съ погледомъ на ньину порезску дугрносгь. За питапѣ порезске способности могли бы цћ.іу Србію съ нћнимъ людствомъ, съ порезснимъ влавама и еа дотичннмъ нмапЬмъ на три купе подЬлнти съ дотичкымъ размћрима за порезску дужиость. вредііость И М А 1 II ь ПЛАТИЛИ БЫ Брой паі»ЕЗСі;и К Р у г о в и. ЖИТЕЛЯ. ПОРЕЗСІШ ГЛАВА. иЕПОКРБТПОГ И ПІ АПН. НА 10 ППР. ГЛАВА. ІІД Ю ДУША. И0РБЛА ЮЬи ГЛАВА 2 °/0 ОД НВ1АЕІЛ. л у к А Т А. I. Бѣлградъ . . . 14.760 2.635 1,435.582 5.428 970 10.856 О Све осгале вар. 82.932 15.725 2,608,730 1.160 315 3.320 3. Села . . • • • • 1.010.976 191.493 15,471.437 808 153 1.616 С рбін ,* * • • • 1,108.668 209.863 18.515.740 | 930 146 1.860 Као што е внше путій яећъ покатано Бћоградъ по нЬговомъ кманіо судеђи нлатіо бы држави найпнше плреза, око 30.000 дуката свега осимъ пореза одъ заслуге, кои бы на нѣиу іпцггъ и найвећма лежап. Бћограђани бы у средніе руку шестъ путій ячій иорезь плаћали но други жнтельи у Србіи. Али и сви други варошани, кои одъ землћдћлія ннжипе двойномъ бы внше плаћали одъ селяка а съ тиете бы овнма илаћані» знатно олакшапо было. Но спе се ово у ономе станю усвонна , надъ бы се предпоетавнти могло , да се све непокретностн подеднако рентнраю, было са 6% или 10%, кое н наравно далеко одъ нстине, едно зато, што грађевнне обично тако ішсокій чистый доходахъ недоносе као польска добра, а друго и збогъ тога, што є чистъ доходакъ кодъ добара манѣгъ обнма издашніи нею кодъ већін нарочита у Србіи , гдЬ гу вреднн и и нћрнн помагачи у раду, осимъ задругара, врло редки. За постизаванѣ виши државиы цћ.іій мора сна ко правительство сходно свомъ политичномъ поставу и степену дружстненогъ развнтка своій поданнка и обнлие изворе нмати, изъ коихъ ће се средства у довольной мѣра и непрекидно црпнти, кои се обично данцима називаш. Оии пакъ сачнняваю у редовномъ ставю лривређиваня иародногъ, извћстнын дЬо чнстогъ доодка свестране радиности свію жителя државны. У колико су дакле приходи народне економіе у земльн већи, у толнко е и плаћанћ давака лакше, а приходи ће се ^ве-