Zavod za statistiku

9а Порези се свуда као теретъ сматраю, а.ш за лтбавь иоредка, правде и образованости съ конма се ова людей а добра посредствомъ правительства получанаю и радо се плаћаю, па ма у расположеніи иьиномъ и пеєднакости ПО времену и мѣсту было. За пародііу привреду ніе такође све «-дно или была Добра съ конма се извѣстна грађаии ползую вьнна пр»вна собетвепость ила друготъ йога одъ кога су омн, аа.годишню накнаду, подъ закупъ узе.ш. У ону категорію спадаю гви оии грађанн, кои су нѣке дѣлоне своій добара задушили и на ныі годиніньій интересъ илаЧасо, съ поимъ капо подъ насъ стонмо, позлати намъ к само, ііло се вины паса тиче, а полило иіітабуллраиогь иотраживаня грађанн међу собомъ имаю, засадъ іоштъ незнамо- Ни по ревъ као ни интересъ грађапима одъ дужника плакали ніе чиста штета но принредителѣ али се съ интересомъ однраћа одъ свосъ праногъ опредѣленл произведена рента одъ добара и осуєћава гомнданѣ новы добара. Ііако и у опомъ иогледу у сравненіи съ осталомъ Европомъ стонмо, иавешћемо два иредела: Французсну, нао землю са старимъ дружствеиимъ уста нова ма и Мађареку, у поіоіі е начинъ прнвређипаня іоштъ- ііонайлалнчвіи пашемъ. Срвіп. М АТіЛРСІіА. ФгАД'цУС'КА. • Г О Д И и Е 1863. 1‘857. 1842. А У К А Т А. Цѣла вреди О СТЬ 11 еп о прети о сти 19,516.000 508,096.000 3,292,910 000 1. Л.лаћено годишнѣгь пореза . . 479.686 4,500.570 22,098.260 *> » „ „ интереса . 100.010 2.173.760 46,794 441 Скупа

. 579.696 6.674.230 68,892.701 На 100 дуката вредности нманя непокретлогъ п.іаћа се : Пореза

246 ‘88 ‘67 Интереса ‘51 ‘43 1*42 Скупа

2‘97 1 31 2‘09 Занимльиво-е вндити, нано у Макаровой имаовине лису яче задуліене но што су у Србіи и апо су у опу суму илаћеноіъ интереса и папнаде уш.іе, кое се тамо старимъ спаіяма у величнни одъ 1,100.000 дуката плаћаю. У Францугной в напротивъ имаовина трнпутъ виніе задужена него у Србіи н Мађарской и илаћа интереса двинуть више но што є државный порезъ. Передъ изнађене енупне гіродавне велнчинн шіанл требало бы дознатн и на ко се гдѣ опа ршітираю па да -тереть или л а кость давка безпристрастно оцѢннмо. Ово за сада точно незнамо пог.іавнтр за Србію, али е язвамъ сваке сумігћ истина, да се пре двадесетъ година већа имаовина у нашимъ рунами излазила, а вѣроватно є, да се <? и она едмане велнчинн и то не по вредности но и по простору — кодъ обрађепина — болѣ реіпчірала но у повіе врёме. Опда су се т. е. добра више на снупу надавила него сада, и зато е и вьипо обракннаігѣ съ манѣ трошка и давгубе скопчано было. Одъ оно доба пакъ одъ како су пропале газде почеин номадъ по номадъ одъ своій добара проданатн, нспрекрсташе се добра по целой землъи а тиме се отешта н ньнно обдѣ.іаванѣ и чуванѣ одъ потрица. Многа полы иа добра у рунама варошки грађапа прилично «фтиномъ цѣпомъ издпцитирама, скоро нпнаквогъ чнетогъ доодка, збогъ наведеногъ узрона, недоносе, али се планъ обдѣлаваю, што се друкчіе учиннтн неможе, а многа су у самой стнарн само утрина и иарлогт, СЛй 47. Изъ статистичногъ одѣденя У Бѣпграду 30. Окт. 1864. министерства Фииані іе.