Zavod za statistiku

108 ПОПИСЪ КУЋЕВНЕ СТОКЕ У СРБІЙ У ГОДИНИ1866. У предходеѣимъ скриж алима изложена е сва домаћа стока Србіе по свима мѣстима обитаваня, као што су ю пописне комисіе народъ у години 1866. броеће са могућомъ само точношѣу изнаћи могле. Ова се е точность у оной истой мѣри постнѣй могла у колико она и за самъ пописъ людства важи, а у некомъ степену могла е она кодъ стоке веѣъ и по томе већа быти, што ова никаквой явной даждбини нодвргнута у Србіи піе, докле е главно побуђенѣ попису людства увѣкъ изналазакъ норезъ плаћаюћій глава было, еръ други елементи изнађени су текъ као приборъ главногъ посла око пописиваня норезъ плаћаюѣій глава вођеногъ. Но ако е стока подпуно и вѣрно и пописана, еръ плаћаню неподлежи, ипакъ све ралице нарочито у крушевачкомъ и подринскомъ огругу пописане быле пису несмотреношћу самы пописача, пакъ почемъ е учинѣна погрешка текъ поздно примѣнена, то г. министеръ Финансіе ніе за нужно нашао, да се оне изнова за свакогъ домаѣина поименце^ преброю, почемъ е то дангубный посао, те е тако оставлѣно, да се поменута празнина у будућемъ попису стоке испуни, кое ћѳ се, као што се надамо, ове године учинити. Но о симъ у речи стоеѣегъ пописа стоке, сада явности у свой подробности преданогъ, брояна е она и у години 1859. съ истомъ спеціялношѣу и вѣрношЬу као и у последнѣмъ попису людства за кое е извѣстителъ не мало труда поднео, докле е успѣо, да се нѣговъ предлогъ прими и у подпуности изврши. Многа окружна началничества не хтеше тада пристати, да се съ народомъ и стока пописуе, изъ неоснованогъ вальда узрока, што е то као сувишанъ преко надлежне дужности посао што нерадо іоштъ и кою нову одговорностъ усвоіой служби примаше. При свемъ томъ найпосле извршише и она првашньій налогъ на задоволство администраціе и на5ке, тако, да сада на основу резултата оба подробна пописа одъ године 1859. и 1866. године врло занимльива статистична сравнена чинити у станю смо. Но да бы у нашемъ умствованю слѣдственіи были изабрали смо методъ найпрактичніи, т. е. разделенѣ стоке по родовима и овога видовпма, као што су: коньи, говеда; свинѣ, овце, козе и пчеле; пакъ овоме инвентару живе стоке додатъ е и другій део нокретногъ капитала наше польске привреде а то у коньскимъ и воловскимъ колима, плуговима и ралицама састоеѣи се. Слѣдуюћи раздели садрже ньине поедине части. I. Коньи. Конь е по физіологичной своіой природи найлепше скоро живинче у кругу породице човечіе налазеѣе се, у народной економіи врло е важанъ приборъ како за польску привреду тако исто и за техничну радню и превозну трговину. Осимъ тога онъ уштеђуе човеку трудъ и уморъ кадъ се изъ едногъ на друго мѣсто креће, дакле служи му превосходно на уДобностъ; али не манѣ коньи су одъ велике користи людима и у политичномъ погледу увекъ были, олакшаваюћи имъ знатне воене операціе све до найновіегъ времена. Судећи по геологичномъ виду землѣ, неможе се додуше потврдити, да е икада наше отечество коньима изобиловало, еръ зато су пре свега простране поляне са сочнимъ пашама нужне, као што ій Србіа у оной мѣри нема као друге землѣ; али судеЪи съ едне стране по записима пограничны ђумрука, изъ кои се види, да е све до године 1817. прилично и коня поредъ остале стоке у Аустрію извожено, кое сада случай ніе, а съ друге стране прегледаюѣи точне нописе стоке одъ три године: 1846. 1859. и 1866. увѣравамо се до очевидности, да су копьи пређе у већемъ брою у Србіи неговани него сада, пакъ безъ сваке сумяѣ, да су и одличніегъ качества бити морали чимъ су ій богатіи одъ насъ сусѣди Аустріянцы -за свою потребу куповади.