Zavod za statistiku

112 Европа. Збогъ овогъ превеликогъ броя коня и была е Русія у многимъ ратовима побѣдоносна имаюћи огромна за превозъ олахшаваюћа средства, у коньима представлѣна, на руды. У прошломъ вѣку іоштъ састояла се е руска войска пола изъ пѣхоте а пола изъ коньиде, пакъ како е у овоме последня у користъ пѣхоте изъ побуђеня на штедню сманьивана, то и невидисмо онаке рѣінително сяйны побѣда руске войске у овомъ вѣку, са размѣно малимъ нѣнимъ броемъ, као што су ій воени руски лѣтописи у прошломъ забел ежили. Многочислепа коньица сатире побѣђеногъ непріятеля у коренъ, а узбіеной войски брани уступанѣ и скуплянѣ. Осимъ тога коньица изложена будући маньимъ уморима и физичнимъ теретима далеко е манѣ и логорскимъ болестима жертвована одъ пѣхоте, одъ кои се полкови често крозъ мѣседъ дана преполове, непріятеля никако іошть и неуочивши. Поредъ тога кретанѣ е, по себи се разуме, кодъ коньиде брже, нападай поразителніи, узнемириванѣ непріятеля учестаніе и снабдѣванѣ войске съ раномъ, крмомъ и огрѣвомъ дѣйствителніе но кодъ пѣхоте. Двойномъ више нашимъ очевима у рату за слободу Србіе дивити се морамо, кадъ разсудимо, да готово никакве коньиде имали нису те и приликомъ побѣде слабо непріятеля гонити могоше. Ньина издржателностъ, плаовито кретаньѣ, и лишаванѣ найнужніи за издржаваае средства, доводе насъ до убеђеня, да су свойски поймили свету стваръ слободе за кою се борише а за кою знадоше да ће ю текъ удно они сами іошть и уживати моћи. Одъ времена прелазка Турака преко Хедеспонта крозъ пуны двеста година беше Турцы страхъ и трепетъ Европи са свое одличне и предузимателне коньиде, али одъ како у мѣсто сѣче ватрена борба наста, погдавито помоћу артилеріе, одъ то доба они стару личну храбрость задржавши ипакъ сташе битке губити неимавши притомъ войнпчке дисципдине као Европляни. Ньина на гласу стара коньица веѣъ више невреди ни као друга коя у Европи, и гора е и одъ саме нньне пѣхоте. Употреблѣна парна снага и за превозъ войске као и изналазакъ савршеніегъ оружя односно удалѣногъ гађаня и ускореногъ пуцаня наудило е много негдашньой важности коньиде, премда ю іошть ніе сасвимъ излишномъ учинила, шта више, и сама Пруска имавша у повіе доба прво усавршено оружѣ брояла е у борби са Аустріомъ у годинн 1866. двойномъ више копя кодъ артилеріе и са трећином ячу коньицу одъ нѣ, а то е поглавито причинило те е и побѣдила и ако е Аустрія трипутъ више шидара у бойну линію ставила. По горньой скрижали судећи у Србіи манѣ коня има него у Европи, манѣ него и у самимъ турскимъ пограничнымъ областима. У овимъ краевима и што има коня то е све болѣгъ соя одъ наши и што е примѣчаня іошть достойніе, они су у притяжаню више турака а манѣ христіяна, еръ први нерадо пѣшаче а и садъ се радо џилитаю. Човекъ на коню као и подъ оружѣмъ осећа у себи двапуть више достоинства и вредности но безъ ньи кадъ е, то су прави прибори господства. Савезне државе сѣверне Америке имаю онай истый размѣръ коня као и Русія збогъ пространы и іоштъ слабо населѣны пустара, само што е тамо и сой коня превосходніи него у Русіи. За неодложну смо дужяость сматрали да и продавну цѣну све домаће стоке пакъ слѣдователно и коня изнађемо. Као основъ узели смо цѣновнике наши вароши одъ год. 1859 и 1866 изъ кои явствуе, да се и коньи болѣ одъ говеда не цѣне, за дѣло збогъ ньиногъ изметнутогъ соя. Поредъ опалогъ самогъ броя коня у Србія видимо далѣ и маню ньину вредность у новду, кое е свакояко тужный за землю появъ.