Zavod za statistiku

122 одузмемо, то на 100,000 душа хратіяна има тамо и 70,000 грда свиня. Дадѣ кадъ Зворничкій, Банялучкій а Бихачкій санџакъ саме за себе узмемо, дознаемо, да у тима краевима Срби већъ сада ваше свиня брое одъ насъ, еръ леже на граница са Аустріомъ, куда се извозе. У Ерцеговини и Старой Србіи мадо свиня има. їїзванъ Европе само се државе сѣверне Америке са гаенѣмъ свиня съ нама мѣрити могу, ади рать одъ четирп године учини, те сада Америка едва трећій део пређашнѣгъ броя свиня има. Међу тимъ свинѣ се найбрже іотть у приватной економіи подижу кадъ су друга иоводьна условія приређепа, као што ій онай край већъ у задоводьству показати може. И свинѣ су, сходно примѣћенимъ дѣлима кодъ говедій, у цѣни скочиде, кое се ньиномъ сманѣномъ брою нриписати мора, а нпкако полетномъ заграничной извозу, кои е у годипп 1866. іоніть неякъ стало. Сви видови свиня, осимъ прасадій, представляю нижу новчану вредность, а и прасцы показали бы ю такође, да съ ньима нетто назимадъ, збогъ лакшегъ сравнена са год. 1859., када она посебно пописивана была нису, иомешана нису.

Тоиленѣ и извозъ масти беше пре двадесеть година користна индустрія паши земляка, али та грана народногъ тецыва осуши се и едва сада животари и то само кривицомъ наши лакоми шпекуданта. Шумке, слано свиньско месо и сланина никадъ нису нл были извозный предметъ у Србіи, и ако бы се тогъ рода трговина добро рентирала, сѣверна пакъ Америка неизвози живе свинѣ већъ нѣне производе у исполинскимъ размѣрима како за Енглеску тако и за саме тропичне предѣде Америке. IV. О в ц е. Иеодносно узнмаюћи Србія е увекъ много оваца имада; одъ ньи сами тодико колпко и све друге стоке скупа. Овце намъ додуше и разновидну користь у приватной привредп доносе: ране насъ са вкуснимъ своимъ млекомъ, одъ кога се кадъ га изобылно има сыръ, масло и скорупъ прави; месо се сирово троши а суво за зимпицу спрема салане су готово іоніть едините у земльи Фабрике, у ньима селой добывай за извозъ спрема норедъ говедій, кое се у истима такође сала ради колю, а скупоцепо руно одъ оваца служи намъ поглавпто за свакидашнѣ одѣло а заменюе га у великой мѣри памукъ, кои како кое године све се у већимъ количинама у землю за нотрошакъ увози; найпосле сирове овчіе коже главни су предметъ извозне наше трговине, броемъ одъ свои миліонъ комадій годишиѣ. Просте су овце додуше врдо доброгъ качества у насъ, али жао свакомъ србскомъ економу быти мора, кадъ помисли, да у цѣлой земльи никаквы свилоруны оваца нема, одъ кои бы двогубу корпсть теглити могли. Овце су осимъ тога быле до пре петпаесть година важанъ извозный трговачкій чланакъ за у Турску, но ова трговина почевша одавна ладати са наступившимъ іошть ячимъ осиромашенѣмъ турака, одъ рускога рата овамо, едва се сада жива показуе, и окренула се е већъ къ Аустріи, шта више, садъ е увозъ оваца изъ Турске у Србію већій е но одовудъ тамо извозъ што е. А