Zavod za statistiku

125 Изъ горньи нрегледа види се, да е одъ крупне стоке: овнова и овада у последньой години више но у првой години наброяно, кое е повольный знакъ, и ако е яганяца манѣ было. Међу тимъ овдѣ се примѣтити има, да су у год. 1859. у пописнимъ кньигама само три процѣпа отворена была, за овнове, овце и яганьце, а у год. 1866. поделѣпе су овце на маторе, кое се ягнѣ и на двизске, младице. Могло се е дакле догодити, да е у год. 1859. и по гдѣкоя двизска у брой яганяца погрешкомъ декларанта дошла, по ово е у мало случаева было, нпти се съ тиме главный размѣръ размештая квари. Овако се е подобно нетто између обе пописне године и са назимадпма и прасцыма догодити могло, почемъ први посебно у години 1859. брояни нису, већъ су, дошли међъ вепрове или прасце. Изъ друге скрижали учимо се, да у ћупрійскомъ округу найвише а у табачкомъ найманѣ овада има, шта више, првый е округъ іошть и у добитку паспрамъ предпоследнѣгъ пописа. У главноме овце су единитый родъ стоке кои се е сирамъ людства у старой снаги на брою одржао, а у многимъ окрузима,"као: алексиначкомъ, княжевачкомъ, рудничкомъ и чачанскомъ выше га садъ има, напротивъ у црноречкомъ, смедеревскомъ, бѣоградскомъ и краинскомъ знатно манѣ но пре седамъ година. Свакояко е міо появъ за Србпна, да се е поне ова стока у старой снаги одржала. Тако изъ митничкій таблица дознаемо, да е извезено изъ Србіе кожа: К о м а д і й Године Овчій ЯгнѣтЛй Скупа 1866. 272.093. 616.139. 888.232. 67. 336.729. 803.574. 1,140.303. 68. 330.717. 820.948. 1,151.765. Дакле у последньой години са четвртиномъ више но у првой, кое се е само са десеткованѣмъ стада догодити могло. Оячаный извозъ кожа у новіе доба догодіо се подеднако са опаломъ цѣномъ ньиномъ као што се види изъ бѣоградскогъ цѣновника: п а Р ъ К ( 0 ж а Године Овчій Ягнѣъій гр. пар. гр. пар 1866. 26 10. 21 13. 67. 27 30. 19 10. 68. 25 23. 19

Увеличаный извозъ при єфтиніой цѣни доноси користи купцима а никако нашимъ нродавцыма. Као што смо пређе видели, да се ни една земля у Европи са Србіомъ мѣрити неможе што се броя свиня тиче, иодобпо изустити смѣмо односно оваца; едва су іой у томъ нѣне посестриме: Восна и Вугарска равнородне. Међу тимъ у ове две области брояне су и козе съ овцама неодвойно, тако, да се поуздано недознае, колико одъ последньи посебно има, но како се тамо данакъ на белу стоку плаћа, то се предпоставити може, да се п по кое грло исте сакріе, пакъ тако се безъ погрѣшке усвоити може, да утимъ краевима оваца и коза у ономъ размѣру као и у Србіи има. Велика Британія и Ирека имаю Божіи благословъ у сочнымъ пашняцыма, те съ тога и брою великій брой оваца, а осимъ последнѣ землѣ, коза тамо нема. У обште се рећи може, да што е кой край слабіе населѣнъ у толико ће више оваца издржавати моЬи, и обратно. Вѣроватно е, да су се изъ овога узрока и овце код насъ у старомъ