Zavod za statistiku

— LXI —

Аустрије, Немачке, Француске и Енглеске с друге стране, показује врло јасно, да код нас и у Бугарској женске много јаче умиру него мушки, и то поглавито зато, што су у сваком погледу пзложене јаком утицају свога социалнога положаја, који их као слабије, пре и ништи.

У таблици на страни 104. и 105" изнели смо укупни број становника, варошких и сеоских, који су били старији од 100 година.

Становника у тој доби било је

У ОПШТЕ У ПРОЦЕНТУ

по варошима · · · · · 28 0:010 по селима • · · · · · 547 0:029 Свега · · · · · · · 575 0:027

Овај број одиста је велики и треба га узети само с резервом, нарочито с тога, што је при попису у Аустрији, који је као и у Србији извршен 31. Децембра, 1890 године, нађено само 160 (66 мушких и 94 женске) становника у доби преко 100 година, дакле према целокупном броју становника од 23,895.413 још ни 0:001 процената.'

При свем том,што је наш проценат становника, у доби преко 100 година сразмерно врло велпки, ми опет налазимо, да ће бити занимљиво, ако у следећој таблици изнесемо број становника у тој дубокој старости, за сваки округ на по се, по варошима и по селима. (Види таблицу на ИХП и ИХШ страни).

И ако морамо признати, да велпку вредност не придајемо овим подацима, јер се на први поглед лако може увидети, да су искази о годинама, били нетачни, пошто су чињениџ у округлим бројевима и без икакве контроле, то опет налазимо, да не би било умесно одбацити их са свим, Особито. пада у очи, да је број оваких становника у новим крајевима много већи него у старим окрузима.

Тако било је становника, у доби прско 100 година.

У ОКРУЗИМА: МУШКИХ ЖЕНСКИХ У ОПШТЕ

новим · · · + + + . . 191 109 300 старим · · · · · . · 145 130 275 На 10000 становника долазило је

' У Бугарској нађено је при попису од 1. Јануара 1888. roдине 3.888 становника у доби преко 100 година, дакле 0:128 процената. Овако велики проценат не одговара ни мадо истини, као што су у опште бугарски подаци о доби становништва врло потрешни.

У ОКРУЗИМА: МУШКИХ ЖЕНСКИХ У ОПШТЕ HOBAM + + + + + + + + 90 55 73 старим : + + + 1-6 15 16

Према томе излази, да у новим крајевима има становника у доби преко 100 година, релативно готово пет пута више него у старим окрузима.

И у сексуалној размери разлика између нових и старих округа врло је велика.

Тако долазило је женских на 1.000 мушких | становника у доби преко 100 година, у окрузима

571 896

Колико је процената долазило па становнике у доби преко 100 година, по варошима и по селима, у сваком округу, то се види из овог прегледа.

НОВИМ · · · · · . .. старим · · eu ee +

Проценат становника у доби преко 100 година

У ОКРУГУ: ВАРОШКИХ. СЕОСКИХ У ОПШТЕ Ваљевском · · · · — 0:01 0-0! Врањском · · · · · 003 007 0-06 Крагујевачком · · · · — 0:00,1 – 0:00, Крајинском · · · · · — 0:01 0:0! Крушевачком · + + — 00? 0:02 Моравском + + + : + 0:02 0:01 0:01 Пиротском · · + + + 0:02 0:10 0:09 Попринском · · · · · — = 0:01 0:01 Подунавском · • • • (01 001 0:01 Пожаревачком · · — 00? 0:02 Рудничком · · · · — 0:03 0:03 Тимочком · · · · · — (003 0:03 Топличком + + + : 0-06 0:07 0:07 Ужичком · · · · · - (0:02 0-03 0:03 Црноречком · · · · · 0:02 0-04 0:03 У Београду · · · · · 0:002 — 0:00,2 У Нишу + + +. + + 001 — 001 Cgera - + + - - - - - 091 0-03 0:02

По селима било је становника у старачкој доби релативно три пута више него по варошима.

Становника у тој доби било је највише у пиротском округу, а најмање у крагујевачком.

Остаје још да овде поменемо просечну годину старости становника, који су се о попису затекли у Србији.

Просечна година старости становништва по-. јединих држава ресултат је разних фактора, који утичу на њено дизање или опадање.

Велика просечна година старости може AOлазити од малога морталитета становника, у сред-