Zavod za statistiku

— LXVI —

у ужичком. Разлика између највеће и најмање просечне године овде је већа, јер износи 2:80 године. O | : _ Занимљиво је, да је просечна година женеких у Београду и Нишу, и још у четири округа (крушевачком, пожаревачком, рудничком и тимочком) већа, од просечне године мушких становника. Ако старе округе одвојимо од нових крајева, внда, излази просечна година у овима нешто мања, и то како за све становнике у опште, тако и за мушке и женске на по се. Разлика између нових и старих округа само је незнатна, као што се то види из следећих бројева. Просечна, година старости износила је : У ОБРУЗИМА: старим + + + : : HOBHM • + + + + .

код мушких Код ЖЕНСКИХ 25:95 25:66 25:82 25:89 25:50 25:70

Просечна година сеоских становника мања

је од просечне године варошана, и то за 9:35

У ОПШТЕ

године. Ова разлика може долазити од већег мор- |

талитета по селима него по варошима, али главни јој узрок јесте у релативно већем броју становника у непродуктивној доби.

Највећу просечну годину старости имају сељани округа црноречког, а најмању они у крагујевачком округу. Разлика између највеће и најмање просечне старости износи #'96 године.

Од главне средине налазимо већу просечну |

годину старости у осам округа, а у осталих сеДам она је била мања.

Просечна година старости мушких била је највећа у црноречком округу, а најмања у крагујевачком. Код женских била је највећа просечна старост опет у врањском, а најмања у ваљевском

округу. Разлика између највеће и најмање просечне |

старости износи код мушких 4'56, а код женских 3:98 године.

Само у рудничком округу просечна година, старости била је код женских мало већа него код мушких; у осталим окрузима били су мушкарци старији.

„Ако и овде одвојимо старе округе од нових крајева, онда излази, да је просечна година, старости износила,

У ОКРУЗИМА; вод мушких код ЖЕНСКИХ У ОПШТЕ старим + : + . . 23-21 22-96 23:09 новим : + + + . . 95:48 24:45 24-98

| налазимо,

Овде дакле нови крајеви стоје боље, јер просечна старост сеоских становника, тамо је готово за две године већа него у старим окрузима. Разлика у просечној старости већа је код мушких него код женских.

При разматрању просечне године старости свих становника у опште, варошких и сеоских, да је иста била највећа у црноречком округу, а најмања у ваљевском. Тако исто било је и код просечне старости мушких и женских на по се.

Разлика између највеће и најмање просечне старости износила је

код мушких · · · · 3:90 године » женских · ‘ · • 83:71 » у опште · · • • · . 382 године

Само у округу рудничком, а за тим јошу Београду и Нишу, просечна старост женских нешто је већа од старости мушких.

Занимљиво је, да је просечна старост већа. у југо-источним окрузима, а у северо-западним на против мања.

Ако одвојимо старе округе од нових крајева, онда налазимо, да је просечна година старости износила

У ОКРУЗИМА: код мушких код ЖЕНСКИХ У ОПШТЕ старим + + + + + 23-60 2326 23:43 новим · • • • · · 25:54 21:62 25:09

Поредимо ли просечну старост са процентом становништва у непродуктивној доби, онда излази, да је у окрузима с већим процентом становника, у непродуктивној доби, и мања просечна година старости. Ово може долазити само од већега, морталитета у доби продуктивној.

Ова два Фактора ставили смо упоредо у следећем прегледу. ОКРУЗИ:

ПРОЦЕНАТ СТАНОВНИКА ПРОСЕЧНА TOAK-

У НЕПРОДУКТИВНОЈ ДОБИ НА СТАРОСТИ Топлички · · · · · 45:69 24:53 Крушевачки · · · · 45:67 22:13 Подунавски · · · · 45:50 29:44 Ваљевски · · . 45094 22:99 Пиротски • · · · · 45:10 24:90 Крагујевачки · 45:08 2244 Подрински · · · 45:05 22:68 Моравски + - . + 44-57 29:95 Ужички · · · · · 44'31 24:07 Руднички • • • • 43'61 93:15