Zavod za statistiku

|: Црноречком AD? () i ти 4.820 | | 3 Предност у мпарима Ооо пепокретио — | Пожаревачком 3.089 80249 5.551 | ЕПАРХИЈЕ Мане eu rest sd ol па Јагодинском + + 2.890 30.902 6.207 | ÉPARCHIES ла па | POT: sn 5 Да реси : i TE dus ils- pren ie: Крагујевачком · 2.700 36.560 7.152 | dés églises Dee n gončral | у. | _________________-__-___________ \ ожевачк 1; } 5. 17 4 Ј | Књажевачком 1.668 19.874 7.988 | Ва 510:507-00 | _859.05400 | 1,371.621-00 | Ћупријском · · · 975 37.006 12.987 | Жичка-д га • „| 13288069 | © 359.960 492.726:58 | ae LOST nine pe LA la TS 182,314-00) 316.980:6 Шабачком · · 3.265 196.840 18.022 | Te hole UG0.03 1,00 201.309-00 | 430:340:00 У Београду : 28.629 == 28.629 | свега-Тоја! · · • | 925.844-27 | 1,685.883:90 | 2,611.128:37 | У опште · 1.815 38.057 4.654 | РК И Поредимо ли ову вредност со бројем цркава

Просечна вредност манастирске непокретне имовине била је осамнаест пута већа, од вредности црквене имовине.

Од ове вредности долазило је на. једпу цркву просечно најмање у пиротском округу, а највише у Београду п цпрноречком округу.

На један манастир долазило је просечно највише у шабачком округу, а најмање у пишком, не обзирући се на округ смедеревски, где је био само један порушени манастир, са незнатном пепокретном имовином. |

На једну богомољу у опште долазило је од вредности пепокретне имовине највише у Београду пи у шабачком округу, а најмање у ппротском.

Односна размера између пиротског и шабачког округа била је у овом погледу као !: 11'8.

Колика је била предност непокретне имовине, црквене и манастирске,. у појединим епархијама, то се види из следећег прегледа.

и манастира, од посте просечно ди-

нара на, !

онда долази

У ЕПАРХИЈИ: ЦРКВУ _ МАНАСТИР _ БОГОМОЉУ Нишкој 0: 958 12.171 2.082 Жеичкој + + - 1.265 29.996 4.212 Тимочкој · · 789 11.616 5.068 Београдској 2.193 50.121 6.757

Према томе у београдској епархији, а. покрај ове и у тимочкој, највећа је размера, како за цркве тако и за манастире,а у нишкој епархији на против најмања. i ;

Односна размера између просечне вредности непокретне имовине црквене и манастирске, била је у епархији:

Пашкој · · · · · као !: 198 Београдској · · · НО Тимочкој ee e |: DRE TRUUKO) + © + : FES

"ПТ. ЦРКВЕНИ И МАНАСТИРСКИ КАПИТАЛИ И ДУГОВАЊЕ

На крају 1888. године изновили су капитали ових

цркава 3,317.26424 динара

манастира + +. · : · 911.092:42 ,

богомоља у опште · Па против дугова су имале

све цркве |

CIJI манастири

све богомоље у опште ·

937.951:57 дипара 41.196:50 ~ у 219.878:8' динара |

Према томе било је чистог капитала.

3,079.312:67 динара 169.595:62 _ >»

3,248.908:29 динара

Кад 62 пашштали и дугови поделе с бројем

прквенов си CRT ' манастирског МА опите - на

богомоља, онда пзлази, да је долазило просе-|у својим благајницама

UHO Ha |

8,528.286:66 динара чистот капитала 6.087'87

ЦРЕВУ МАНАСТИР | БОГОМОЉУ

A ITU FUMO DRE

капитала 6.504'4% 1.137'70 6.289:28 дуга 166.51 81980 498-00 9.392541 5.791:28

Манастири пмају сразмерно много више дугова него цркве. То се види најбоље из односне размере између кашштала и дуга.

Па 100 динара капитала долазило је дугова

црквених и пл 117 динара

манастирских 19:63

У опште 7:92 динара

Од својих капитала имале су цркве СВЕГА ДИНАРА У ПРОЦЕНТУ

185,605:28 5'96

код новчаних завода ares al 13 01