Zavod za statistiku

У два округа дакле цркве нису биле задужене, а исто тако ни манастири у десет округа

Од целокупнога дуга долазило је просечно динара па |

У ОКРУГУ: ПРКВУ | МАНАСТИР BOTOMO.bY Ћупријском · 1.006:30 4.07978 Đ.114:19 Црноречком pH 57? — 1.725:82 Београдском 1.051 24 — 998:66 Крагујевачком 50410 9.575:00' 11:29 Шабачком · · · 1.063:30 30170 971:78 (смедеревском · 63714 = 608:20 Ваљевском 591:14 — 50b:85

Дугови — Les dettes 1. |

охрузи apwasn | ave | у олие |

DEPARTEMENTS des églises ae en général

износили су димара == Ризлмеп| апев _|

Омедеревеки-Бтеегао . La SOU — ; 13.380:00 | Tonantuu-Toplica + ja. — — —

| Ћупријски-Спрмја · 5.030711 17.310114 25.369'45

| Vxnuru-Uzicé · ; Hotel — 636:36 |

Црноречки-Огла Reka 20.700%0 = 20.709:80

| Чачански-Сасак · [19660 1.143200 3.128'60

| TIHačnuauı=Sdabac" • + + + : JUSTE 90900 24.294:68 |

1 Beorpaa-ba ville de Belwrade HAN ASTAN — 84:848:48

| Ceera-Total 237.951°07 41,426:80 279.378'37 |

Dy/AMMHROM + 13:96. 1.690:00 289:96

Кљажевачком : 18295 50:00 14770

Пожаревачком · · 17170 — 156:10

Пиротском · с · 44-00 96567 132:60

Крајипском : : 91:11! 389:70 111:45

Чачанском · : : 70:80 289:00 104:29

Крушевачком · · 69:79 00:00 87:54

|Нишком · · с HOT» 250:00 90:53 Јагодинском : : БОТ OE 47:04

Подринском 13:10 — 40:67

'Врањском : : : 38:12 — 34:26 "Ужичком пре ел 19.300 — 18:71 IV Београду 19.191'20 — 19.121'20 У опште · 467:00 812:00 498:00

Просечно дуговање цркава било je пајвеће у Београду, по за тим још у окрузима: nl ћупријском. | Провечни дуг једне цркве износио je мање од '100 динара у окрузима: крајинском, чачаноском, нишком, крушевачком, јагодинском, пиротском, подринском, врањском, ужичком и рудничком, ОД манастира ни један није имао дуг мањи од 100 динара

|

IV. ЦЕЛОКУПНА ВРЕДНОСТ ЦРКВЕНЕ И МАНАСТИРСКЕ ИМОВИНЕ

Из до сад наведеног види се, да су ове цркве у Краљевини Србији имале 995 84447 динара

3.079.31267 »

у непокретној имовини у капиталима“ Свега

долазило је процената 93:12 77:17

на непокретну имовину нар капиталне ел ита ние

На ових процената види се, да је капитал био три пута“ већи од вредности непокретне имовине. | (ви манастири имали су од целокупне вредности своје имовине: у непокретној пмовини 1.695.883:90 динара 169.595:62 7 у · 1,855.479-52 динара,

Овде је долазило процената,

у капиталима. : Свега ·

' Овде узимимо само чнет HAUTE, дакле по олдбнтку дуга,

4.005.157-14 динара |

Према том, од целокупне црквене имовине, |

на непокретну имовину 90:81 | Ha капитале 9:14

Према томе вредност непокретне имовине била је готово десет пута већа од капитала.

(Све цркве и манастири уједно имали су

у непокретној имовини 2,611.728:37 динара 3,948.0908:99 , 5,860.686:66 динара

Долазило је дакле процената

у капиталима + + + : Свега : :

|

| на непокретну имовину 14:56 на капитале + 0:05: +: 05:44

Три међусобном поређењу ових процената, излази, да је на 100 динара од вредности непокретне имовине долазило капитала —

црквених · · 932:5 динара

манастирских o tt : [0:1 У

У опште · · 124:4 динара

О укупној вредности имовине црквене (непокретне и капитала) у појединим епархијама, имамо онај преглед.

црноречком :