Zavod za statistiku
У два округа дакле цркве нису биле задужене, а исто тако ни манастири у десет округа
Од целокупнога дуга долазило је просечно динара па |
У ОКРУГУ: ПРКВУ | МАНАСТИР BOTOMO.bY Ћупријском · 1.006:30 4.07978 Đ.114:19 Црноречком pH 57? — 1.725:82 Београдском 1.051 24 — 998:66 Крагујевачком 50410 9.575:00' 11:29 Шабачком · · · 1.063:30 30170 971:78 (смедеревском · 63714 = 608:20 Ваљевском 591:14 — 50b:85
Дугови — Les dettes 1. |
охрузи apwasn | ave | у олие |
DEPARTEMENTS des églises ae en général
износили су димара == Ризлмеп| апев _|
Омедеревеки-Бтеегао . La SOU — ; 13.380:00 | Tonantuu-Toplica + ja. — — —
| Ћупријски-Спрмја · 5.030711 17.310114 25.369'45
| Vxnuru-Uzicé · ; Hotel — 636:36 |
Црноречки-Огла Reka 20.700%0 = 20.709:80
| Чачански-Сасак · [19660 1.143200 3.128'60
| TIHačnuauı=Sdabac" • + + + : JUSTE 90900 24.294:68 |
1 Beorpaa-ba ville de Belwrade HAN ASTAN — 84:848:48
| Ceera-Total 237.951°07 41,426:80 279.378'37 |
Dy/AMMHROM + 13:96. 1.690:00 289:96
Кљажевачком : 18295 50:00 14770
Пожаревачком · · 17170 — 156:10
Пиротском · с · 44-00 96567 132:60
Крајипском : : 91:11! 389:70 111:45
Чачанском · : : 70:80 289:00 104:29
Крушевачком · · 69:79 00:00 87:54
|Нишком · · с HOT» 250:00 90:53 Јагодинском : : БОТ OE 47:04
Подринском 13:10 — 40:67
'Врањском : : : 38:12 — 34:26 "Ужичком пре ел 19.300 — 18:71 IV Београду 19.191'20 — 19.121'20 У опште · 467:00 812:00 498:00
Просечно дуговање цркава било je пајвеће у Београду, по за тим још у окрузима: nl ћупријском. | Провечни дуг једне цркве износио je мање од '100 динара у окрузима: крајинском, чачаноском, нишком, крушевачком, јагодинском, пиротском, подринском, врањском, ужичком и рудничком, ОД манастира ни један није имао дуг мањи од 100 динара
|
IV. ЦЕЛОКУПНА ВРЕДНОСТ ЦРКВЕНЕ И МАНАСТИРСКЕ ИМОВИНЕ
Из до сад наведеног види се, да су ове цркве у Краљевини Србији имале 995 84447 динара
3.079.31267 »
у непокретној имовини у капиталима“ Свега
долазило је процената 93:12 77:17
на непокретну имовину нар капиталне ел ита ние
На ових процената види се, да је капитал био три пута“ већи од вредности непокретне имовине. | (ви манастири имали су од целокупне вредности своје имовине: у непокретној пмовини 1.695.883:90 динара 169.595:62 7 у · 1,855.479-52 динара,
Овде је долазило процената,
у капиталима. : Свега ·
' Овде узимимо само чнет HAUTE, дакле по олдбнтку дуга,
4.005.157-14 динара |
Према том, од целокупне црквене имовине, |
на непокретну имовину 90:81 | Ha капитале 9:14
Према томе вредност непокретне имовине била је готово десет пута већа од капитала.
(Све цркве и манастири уједно имали су
у непокретној имовини 2,611.728:37 динара 3,948.0908:99 , 5,860.686:66 динара
Долазило је дакле процената
у капиталима + + + : Свега : :
|
| на непокретну имовину 14:56 на капитале + 0:05: +: 05:44
Три међусобном поређењу ових процената, излази, да је на 100 динара од вредности непокретне имовине долазило капитала —
црквених · · 932:5 динара
манастирских o tt : [0:1 У
У опште · · 124:4 динара
О укупној вредности имовине црквене (непокретне и капитала) у појединим епархијама, имамо онај преглед.
црноречком :