Zavod za statistiku

— ХХМГ —

навски и моравски. Најмање грла долазило је на једнога власника у пиротском округу и у друга два округа нових крајева, где се свиње слабо гаје.

Кад број свиња, по родовима, међу собом поредимо, онда налазимо, са колико је процената

сваки род заступљен у укуппом броју. Ове проценте за сваки округ на по се, имамо у следећем прегледу.

Проценат-Ропг-сепђ ОКРУЗИ. 21.%'| à | з = ~ © sun © n DÉPARTEMENTS 25 [58 84$ Se 2e

35 153 |2а5|Е5 | 28 2 | 25 |22 3| => | SH | Baencku-Valjevo + + : . . . 19-67 34:73 83! #04 32-73 Врањески-Угапја + + - - . 3463! 18‘73, 11-43] 114 84:07 Крагујевачки-Кгаспјеуас · · 21:59] 26:18 2891 2 17 26:15 Крајинеки-Кгајпа '- · · · . . 20:48] 17'99: 13:05] 2-35 46'13 Крушевачки-Ктибеуас · • • • • 28:01| 21·09| 211. 155, 8264 Mopanckn-Morava . 93:26] 18:50) 28:08 1-65 27:61 Iuporeku-Pirot + + - + . . . 33:01 21:08] 728) 119 8744 Подрински-Родлије + • • • • 22:19] 38:05 929) 289, 32-58 IIoayBaBckH-Podunavlje · · 19:19 25:75 28:87 2-69 28:40 Пожаревачки-РоХагтеуас · • 17:36] 19:40] 31:35 2-09 29-80 Руднички-Епдшк +. . . 94:98] 32:11! 10:88] 2:48 30:10 Тимочки-Типок ·· . .- . . . 24-27| 24:08) 15:40] 0'97, 35-28 | Топлички-Торћнса + «+ · · 27:70) 21:09) 8-95 1'60, 40:66 Ужички-ЏХјсе · + + . . . . . 92:19 85:59 872 188 3174 Црноречки-СОгпа Reka · · · · | 22:67) 19:66) 20:03) 1:79 35:85 Peorpa-La ville de Belgrade . 7:55] 711 5446) 22:25 8:68 Hum-La ville de Nis « - . . . 777, 8:15) 6457 088 24:18 Свега-Тоћа! · · · | 21'94 25:54 18:98 2:28 31'26.

Прасади било је највише у врањском округу, а најмање у пожаревачком, не обзирући се на Београд и Ниш, где их је било још мање. Велики проценат прасади био је још у пиротском и топличком округу.

Назимади имао је највише ваљевски округ, а најмање крајински. Велики проценат назимади био јеу окрузима: подринском, рудничком и ужичком. Дакле опет у окрузима, који се с ваљевским округом и међу собом непосредно граниче.

Вепрова је било највише у пожаревачком округу, затим у моравском, крагујевачком и подунавском округу. Најмање их је било у пиротском округу. Велики проценат вепрова у Београду и Нишу, долази отуд, што су ово главна места за извоз и домаћу потрошњу.

Нерастова има највише округ ваљевски а најмање тимочки. Пада у очи, да мали проценат овога рода свиња имају и сва три округа у новим крајевима. Ово би значило, да је у тим крајевима рационалније гајење ове врсте домаће стоке. Односна размера између процента нерастова и процента крмача била је у округу:

ваљевском · · · као 1: 10:8 тимочком + •· · · » 1 : 36°4 У опште · · „» 1: 187

Само у новим крајевима и у источним окрузима удаљава се ова размера од просечне, т. ј. онамо је нерастова релативно мање, дакле и само гајење свиња рационалније.

Проценат крмача био је највећи у крајинском округу, а најмањи у крагујевачком.

Кад број свиња поредимо с површином појединих округа, ми налазимо да је на 100 хектара долазило грла

У ОКРУГУ: 1890. г. 1895. г. Подунавском + + •· 3799 83749 Подринском . · 36:66 36:34 Ваљевском · 30:58 39:94 Моравском · · · · 29:76 31:67 Крагујевачком • + · 2884 28'50 Пожаревачком · · · 3154 26:61 Крушевачком · · · 20:41 23:72 Тимочком • • • + . 1401 14:04 Црноречком · · · · 15:03 12:77 Рудничком + + • • 11:95 12:63 Крајинском + • • • 10:94 7:99 Ужичком 6:89 6:82 Врањском · · · · · 6:93 6:47 Топличком · · · · 396 5:10 Пиротском • • • • 397 4:96

У опште · · ·18'81 18:72")

Црема површини има дакле највише свиња, у подунавском, подринском и ваљевском округу. Исто тако било је и 1890. године. Најмање свиња, има у пиротском и у остала два нова округа.

Број свиња био је 1895. године у опште нешто мањи. Опадак налазимо посебице у окрузима: врањеском, крајинском, подринском, пожаревачком, ужичком и црноречком. У осталим окрузима показује 1895. година прираштај, негде већи а негде опет мањи. Колики је био прираштај а колики опадак, то ћемо мало даље показати.

Поредимо ли број свиња, с бројем становника, онда излази, да је на 1000 становника долазило грла

1890. r. 1895. r. по варошима, · + 212-0 2413 по селима, · • + + + 452°1 4184 У опште · 4203 391'1

ж) У 1866. години било је свега 1,291.164 брава. Површина

Србије је износила тада 837.840'9 квадратних километара и према томе долазило је по 84:38 брава на 100 хектара.