Zavod za statistiku
— XXXIV —
oA 1500—9000 · • · ·у 19 срезова онда излази, да је просечна цена једном грлу », 2000—92500 - + + - , + среза износила динара
више од 2500. · · ·» 5 срезова 1800, | 1805...
| по варошима · · · · 788 9:20 Укупна вредност оваца износила је динара по селима · · · · · · 6:86 6-24 1890. r. 1895. г. У опште · · · · ·6'87 6:29 по варошима + + 501.580 613.463 У главноме цена је дакле била нижа у 1895. по селима · · · 19,873.088 18,854.449 ГОДИНИ. У опште · · 20,374.668 19,469.912 Колико је од вредности оваца долазило на по-
Кад ову вредност поделимо с бројем грла, једине округе, види се из следећег прегледа.
oo
D ||| по варошима — = Par villes | _ По селима — Par villages | Y oumre — En général | ; Вредност оваца у динарима — Valeur des moutons en francs | ОКРУЗИ · P | Би |, 8 =| SE а: 2 — 3 % . 2 — | ~ за 3: A : 5 £ 2 2 = s = пи n DÉPARTEMENTS 2523 | 8= 58% 55 55 | 22 | =55 35 | 55 | 25 | 555. s, | 5,9 | S | ј 55 32 SE |» | 2% | $ 2 835 | » | oo _ — —– | ______________________.! ___________ | – | - | Ваљевски-Уајјбуо + + + + + • 1.003. 490) 8.286] 9.869| 175.099, 68420] 750.437 1,002.956| 176.192! 68,910) . 767.723) 1,012.825 Врањски-Угајја + + + + + +: 1511 258) 7282 7.6861 137.U21| 109.610) 867.826 1,115.357| 138.072) 109.865] 875.108) 1,123.043 Kparyjesauu-Kragujevac • •| 2.112) 1.591 47. 552| 51.255| 147.532 68,743| 1,961.071 1,477.946| 149.044) 70.334) 1,309.223| 1,529.201 lpajnueku-Krajina + + + : : 1075! 1.170! 16.666) 18.911] 76.948 44.502) 544.129 665.669] 78.023 45.762] 560.795) 684.580 Rpymerauru-Kruëevac • + + + | 1.031, 309) 9.027) 10.561] 163.025 64491! 946.828 1.173.839) 161056 65.000! 155.550 1,184.406 Моравски-Могаха + + + + + + 6795) 4714) 77.699) 89.135] 157.1%6) 92.116) 1,386.817. 1,636.119| 108.911) 96.850) 1,164.516| 1,725.257 [inporenu-Pirot + + + + + + : 257! 864! 10.140! 11.761) 210.662 83.862] 806.55 1,191.080] 211420] 84.726! 906.695! 1,202.841 Подрипски-Родтије + + + + : 586) 578! 9.239! 10.40%! 124.99 | 88.085] 856.822 1.070.798] 125.577 89.563] 866.061! 1,081.201 Подунавски-Родипаује + | 710) 1.158, 19.869) 21.737] 127.310) 111.438) 1.431.582 1,670.330| 128.020) 112.596 1451451 1,692.067 Tlomapesauxu-Pozarevac + + + | 9.746) 10.543! 271.196) 291.485] 146.105 116.667] 1,580.586 1.843.358] 155.851) 197.210) 1,851.782 2,134.843 Pyannura-Rudnik + + • + • • 1068! 268 8564! 9.900| 198.849) 62.788) 1,244.604 1,500.741] 14417) 63.056! 1,253.168 1,510.641 Tumouku-Timok : + + • • • • 598! 265! 7.980| 8.838| 220.050| 90.984 1,228.652 1,546.242| 997.949| 91.199! 1,236.632 1,555.080 'оплички-Ториса + + • • • • 170! „100. „5.877| 5,707| 140.104) 62.157 800.561, 1,062,822) 140.974| 62.317) 865.988) 1,068.529 yuuks-Užice• • • • . . + + 1.087. 211 4.751 5,999| 153.069) 47.566| 888,916. 1,038.845| 154.100, 417.777; 842.967) 1,044.844 Прноречки-Огпа Века - • • •| 2,509) 1.800, 97.990, 32,359| 96.028 09.021, 699.008 868.347) 99.197] 71.421) 720.088 890.706 Beorpaa-La ville do Belgrade · | 611 595 9.984, 10490 — — | — | — 611 595 0.984/ 10.490 Hmm-La ville de Niš• + + • ·| 1.512) 806, 15.540) 17.358} — | — | _ i — 1,572) 806] 15.540| 17.358 CBera-Tofal • · - - 31.546, 25.475| 556.442| 613.463|2,276.580,1,181.990 15,395. 879 18, 854.449 2,308.126| 1,207.465 15,952.321|19,467.912 Кад ову вредност поделимо с бројем дома- у округу: АНЧАРА ћина, који су имали оваца, ми налазимо, да, је од Врањском 7231 · . OM + + + + -94 исте долазило просечно на једног домаћина, Крушевачком 68:94 Ужичком + + + + + + (03:80 У ОКРУГУ: ДИНАРА | Тимочком + + + «+ + + 199:47 Подринском + + + + + 6049 Крагујевачком · · · · 10268 Крајинском +: + 9708 BaseBckom + + + + + + 99-34 У Beorpaay + + • + · 10814 Моравском nee 95:33 У Нишу 24108 Пиротском · · + · · · 9974 У опште · · · · 8809 Пожаревачком · · · · 89:73 Топлички округ заузима у реду округа прво Црноречком · · · · · 87:68 место, а последњи је крајински округ. Кад овај Подунавском · · · · · 8761 округ поредимо с округом тимочким, опда излази, Топличком · · · · · · 8599 да је односна размера између оног и овог округа Рудничком · · · · · · 76:06 била као 100: 149:3.
VIII. KOSE — OHEVRES
Коза има у Србији релативно много више него|млеко, месо, и кожу, извози се из земљу у доста, у суседним јој државама. Прираштај између 1890. великој количини. Међу тим коза чини велику и 1895. године доказао је, да се коза добро гаји. штету младој шуми, коју је тешко од ње сачувати. Од ове врсте домаће стоке има одгајивач знатну О броју коза по родовима, имамо следећи преглед корист. Све што коза одгајивачу даје, као: за сваки округ посебице, по варошима и по селима.