Zavod za statistiku

— БУШ —

коња + + • • • • Kao 1: 1:90 puoAy o4 1891.—95. roaugHe Guae 3a 18 upoueuara

волова. + + + + + + » 1; 199 ниже од цена у првом периоду.

крава + + + + + • » 1:184 Ово незнатно увећање цена наше домаће стоке.

свиња + + + + + + ,» 1:082 у току овог тридесетогодишњег периода, доказ је,

оваца + + + + + + 4: 1-07 да се сточарство не само не унапређује, већ да се

OBHOBA + + + + + •· » 1:1'13 у томе погледу иде назад.

коза • • + • ~ • • » 1:1'29 Занемарена индустрија опет нагони нас, да Цене су скочиле највише код крава и волова, своје сировине извозимо из земље и да их ирода-

а најмање код оваца. Код свиња цене су у пе-

јемо по цену коју нам купац одређује.

ХШ. СПОЉАШЊА ТРГОВИНА СРБИЈЕ С ДОМАЋОМ СТОКОМ COMMERCE EXTÉRIEURE DE BÉTAIL

Наша спољашња трговина може се назвати

Коњи, кобиле и ждребад — Chevaux, juments et poulains

разменом. Ми извозимо сирове продукте а, увозимо Број грла |55 „| Bpeanocr-Valour s: 5 их прерађене у разним предметима. При овакој Nombre des tètes | 558 Е i Sn . | . —·——— o = 5555 размени добит остаје на страни код оних, који г . м e ŠP E | SS LAVE . . oamne-Années | Hg | 48 lo 22] S5 55 | SEA, нам своје прерађевине продају. 58 | AS [CES] 22 58 | 525 | on 33 25185] 8) 8 | ÊTES Ово не би било од тако велике штете кад 25 52 | == “= |еазиз ~ =o | Px= | or динара — en francs бисмо имали сувише сировина и преко потребе у | земљи. Ну како ово не стоји, о тога, што ми из- ||| 1881. · + . + | 7.321) 1.006) 6.315) 606.620) 179.900| 426.720 . 1882. • • 4.892 824! 4.068] 501.190| 109.732 391.388 возећи пшеницу, увозимо брашно, то је онда штета || 1883. . . . , 4.108) 2.178! 2.535] 343.234 225.020] 118.214 1884. . . . . 5.276) 1.059) 4.217] 768.156 107.030| 661.126 врло велика. 1885 + « + . . 5.807| 2.406! 3.401| 624.574 306.750, 317.824 Међу тим и сам трговински обрт релативно | опада. Тако износила је вредност у годинама пописа ||| 1557: : : : : | 5662 1050 4612 40020 „106987 379433 m , , | 1888 · • 3.177) 845) 2.332] 211.567 121.878] 89.689 становништва, и то 1889. . . . 9.880) 498| 2.391] 227995 ~ 60.308) 167.687 УВОЗА ИЗВОЗА У ОПШТЕ 1890. · . ·. 5.121, 466) 2.655] 278.879 52.181! 226.748 ТОДИНЕ A и H A Р А | с 1891... . . 3.888 814] 3.074] 393.263 101.977 291.291 1866. + - 21,676.655 18,798.115 40,474.770 1899 . . . . . 4:378| 701| 3.677| 383411 115.488| 267.923 1874. . . , 1893. . . . . 2.464) 874) 1.590] 191.415 239.193] — 97.778 874 31,788.196 35,381.376 67,169.572 1894 : - . . 760| 459) 310] 101.200 105877 — 4.177 1884. · · 50,947.185 39,968.706 90,915.891 1805 rss 364, 414 — 50] 51.630 65.129, — 13.499 A _ осечно | 1890. · · 38,044.148 45,840.561 83,885.309 En moyenne | 1895. · ·98,239715 43,390.451 71,680.166 04) 1881—85 • | 5.601 1.494 4.107] 568.740 185.086 383.054 | . » 1886—90 · | 4158 78I| 3.372) 352.880 99.909| 259.671. Кад ову вредност поредимо с бројем станов- ||| „ 1891—95 . | 2.878] | 652| 1.721| 994.185 135.433 88.752 ника, ми налазимо, да је од исте долазило на | va} 1881—95. | 4.042 976! 3.066] 381.935 138.109, 243.826,

једнога становника У овом петнаестогодишњем периоду извезено

1866. године · · · • је из Србије свега 60.632 коња у вредности од

98:28 динара

nu port tt 1968 » 5,729.028 динара. Вредност једнога извезеног коња 1884 о» + +: 482 » износила је просечно 94'49 динара. Извоз је био 1890: 3880 7» највећи у 1881. години, а најслабији у 1895. 1895. y + + + + - 3098.»

У истом периоду увезено је свега 14.637 коња у вредности од 2,071.641 динар. Просечно долази на једнога коња по 141:53 динара. Увоз коња био је највећи у 1885. години, а најслабији у 1895.

Само у овој 1895. години био је увоз већи од извоза.

Према томе релативан трговински обрт био је пајвећи у 1874. години, а за тим је опадао све док 1895. године није достигао најнижу меру, која је силазила још и испод оне у 1866. години.

Да пређемо на трговину с домаћом стоком, и да видимо како се кретала у периоду од 1881. до 1895. године.

Извоз коња опадао је постепено све ao 1893. године; у 1894. и 1895. години опадање је било