Zavod za statistiku

њичка бригада, резервни инжињерски батаљон, резервна мунициона колона и главни интендантски BOB.

Народна војска, = Први позив. И ова је војска Формирапа у дивизије као и редовна. Пешадија је и у овој војсци Формирана у пукове по 4 батаљона, и има је 80 батаљона n 20 допунских батаљона по 1 за сваки пук, артиљерије има 5 пука по 4 батерије = 20 батерија. коњице 5 давизиона по 2 ескадрона = 10 ескадрона.

Други позив пародне војске не Формира се у дивпзије него територијално по пуковима H TO: пешадија се Формира по пуковским окрузима у 15 пукова по 4 батаљона = 60 батаљона, артиљерија из целе дивизијске териropaje у 5 градских чета, коњица у 5 ескадрона а болничари y à болничарских чета. По закону о устројству војске други позив народне војске употребљава се само за службу у земљи и одбрану отаџбине.

9. Министарство грађевина стара се о подизању и одржању јавних грађевина и о грађењу путова у земљи. Оно има четири одељења п то: опште, рачуноводно, инжињерско п архитектонско. Оно има свој Грађевински Савет. Код сваког окружног начелства. постоји грађевинско одељење е потребним бројем инжињера и подинжињера.

Под министром грађевина стојии Дирекција српских државних железница.

9. Министарство народне привреде подељено је на седам одељења, и то: одељење за трговину, радиност и саобраћај, одељење за земљорадњу и сточарство, одељење рударско, одељење за шумарство, статистичко, поштанеско-телеграфеко и благајничко одељење.

За проучавање законских пројеката по струци привредној постоји Привредни Савет. Трговачко-занатлијски одбори дају министру мишљење о мерама за унапређење трговине п заната, а стална комисија противу Филоксере стара се о мерама за сузбијање ове заразе. Рударско одељење има нарочити Рударски одбор, а статистичко одељење Централџи статистички одбор.

Од надлештава, министарства народве привреде најважнија, Управа Фондова, Управа класне лутрије, седам окружних штедионица, државна трговачка школа, две ткачке школе, Управа државне ергеле, Управа топчидерске економије, ратарска школа у Краљеву, винодељско-воћарска шкода у Бу-