Zavod za statistiku
ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 155
неса и давања могућности за повећавање извоза. Овоме ће нарочито још допринети и разне мере, које се истражују или и делом примењују. у борби противу суше. Краљевина, а нарочито њена најплоднија поља, леже под утицајем час више приморског час континенталног поднебља. Ово је нарочито важно за периоду вегетације кукуруза. Како кад и које надвлада онаква су и лета. Влажна и топла лета утичу необично добро на добар принос. Често. пута летње суше хоће да омету овакав принос. Али мере, које се лагано заводе успешно паралишу ово неповољно дејство поднебља у по неким годинама. Просечни приноси, који се сада добијају морају се сматрати као минимални. Није немогуће подесних година под нарочито повољним условима у појединим случајевима постићи и принос од 100 товара по хектару. Када се узме у обзир садашњи просечни начин припремања земље, начин сетве и неге кукуруза и тежња и рад ка што рационалнијем припремању земље, сетви и нези, може се са позитивношћу рећи, да ће се садањи просечни приноси у скором времену знатно попети.
Све врсте кукуруза у Краљевини припадају или раним или средњим или позним. Ране сорте су за укупну извозну трговину нешто мањег значаја. Оне се гаје у јужним и неким западним деловима Краљевине. Отуда се и извозе. Средње сорте су свуда распрострањене. Оне су чисте или измележене међу собом или зубаном. Оне су одличне каквоће. Нарочито су добро успели мелези са зубаном, увећан број редова, већи клип, повећано зрно што више задржата структура осмака. Овде спада домаћи осмак са свима својим варијететима по боји зрна и броју редова као и међусобни мелези и мелези са зубаном. Осмак и његови варијетети јесте домаћи кукуруз, који се највише тражи и за исхрану и за унутарњу и спољну трговину. Представник позне сорте је зубан. Он је ранијих година унет и распрострањен у крајевима северно од Саве и Дунава. Он је квалитативно лошији од домаћег а ни приносом није обилнији. Домаћи зубан и њ гови мелези и варијетети јесу главна извозна роба. Поред ових гаји се овде онде у крајевима преко Саве и Дунава још и чинквантин, пињолето,
нама било је под
1922. 1923. 1924. |
ž PIE: ž : 25 |= IT Il ro |58, ава ao q с о| a 5 с Бро
з = 6 |сувј х 2 =е |=кој х 8 ба. | с з | БРЕ 258 < з 5 254 « по 255 об! ду јхај = 4 8 |јахај о os в јмв Р о ој z = E = 5'ој хе Ба. zo |C 55 Sx |фе-ј 585 55 NB ФоРј 58 28 бе јоде s E 5 - Е PF o ŠE – Р КЕ o ов S 29 осовј 8 G о о) 8 S 20 |ј5о% 2 Хе „азеј 8 S 2 2 1558] а = га јео =ј- o = > СЕ о > СЕ
1407894111647946 78488] 455391 161470] 989077 35746) 159781
о +» с
о ге Бело
217 [154556311479943|16053689).10,8411 71419611645435 | 15229925 „BO| 78419 750 582458 7 74199! 71907! 492571 1 61489 47
3
| 156161| 159553| 1174826 3237i| 30371| 208709; 6,84) 37168| 35769| 232682 | 7 155980| i49916| 1107530/|
208267| 1484138| 7, 216778| 209095| 1928292) 9,22} 222124| 213724| 1827047| 8, 166797, 925967| 5, 1571721 151504|. 1133929) 7,
386807 | 375362| 3117303! 8,36] 363654| 352673! 3018477| 8, 21078 94890; 23210) 22947 182802! 7,92] 22723] 22094: 160435| 7,
4 =1 00 100 O dO) 1D
4348i| 243323 1910897|22809568] 1
7, 41461] 40315 320045| 7. 11,9512002918 1965354|37949376| 19,31 35239! 177867 35120) 24426; 254275, 7,10j 34939) 34636) 268866]. 7,76 2071 21611| 1 2052 2052 24807, 12,08 1533 1507 19944| 13,23;
32908! 193885 „89 6108 5950 37114 6,23 4846 4741 31279) 6,55
5
8
О
91 44556] 41430] 318237 4 11943525 1801578/21535671 5 3
8 5 4 7 5 391056j 2652164; 6, 4 5 1 5 0 5