Zavod za statistiku

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ С.Х.С. 157

и велике хектолитарске тежине дају мале приносе по јединици површине. На оплемењавању банатске пшенице је рађено и ради се. Тежи се, да се створи већа отпорност према рђи и полегању и по могућству унапреди и квалитет и квантитет. За сада су познате у одгајивању или одгајене: сирбанов пролифик, белтинска бела и црвена, сремска црвена и бела, шомођска шишуља, румска бр. 78, 91, секачева бркуља, озима и јара домаћа. Воп Тегтег, тврдунке (#г. Фигит) и др. као ширококласна бркуља, ситнозрна голица и т. д. Као што се види материјал је из домаће банатске пшенице али и увезене.

Овас. Овас заузима прилично простора. Махом је домаћи и носи називе крајева као и пшенкца: банатски, бачки, сремски и т. д. Поред домаћег уношене су и стране сорте као тријумф, доуповски ит. д. Чињени су и чине се покушаји и са увеженим црним озимим. Добивени су противуречни резултати. Главну извозну робу даје домаћи. Влажних година даје врло добре резултате. У погледу селекције и одгајивања ради се сразмерно мало.

Јечам: Домаћи четворореди јечам заузима највећи део површине, која је под јечмом. Он је или озими или јари. Пиварски јечам (хански) добива све више у терену. Он је више распрострањен у областима преко Саве и Дунава. Квалитет домаћег јечма је у опште добар. Нарочито сеу том погледу истичу по неки крајеви као што је Ресава. На селекцији и одгајивању ради се на домаћем, озимом и јарем.

Раж. Раж је домаћа. Доброг је квалитета. Највише је распрострањена на пескушама дуж Дунава и песковитом делу Баната и Бачке. Али и иначе по целој Краљевини упрскана међу остале стрнине. На пшеничним и јечменим замљама се нерадо гаји због сразмерно малог и у опште несигурног приноса. Поред домаће гаји се и кечкеметска, аклиматизује и одгајује петкуска и лосдорфска.

Крупник, наполица, просо, хељда и пиринач подмирују локалне и унутарње потребе, али се и извозе. Нарочито пиринач заслужује пажњу својим квалитетом. Његова се култура развија нарочито у Јужној Србији око Кочана. Чувен је кочански пиринач из давнина. Он се гаји и у Бачкој дуж канала Краља Петра и Престолонаследника Александра (Косанчић и блиска околина).

Махуњаче.

Као што се даје лако запазити површине под појединим чистим махуњачама су особито скромне. Далеко је већа производња пасуља као узрода од гајења и производње пасуља самог за себе. У колико сепасуљ гаји више као узрод у толико више опадају површине које се стављају под културу само пасуља. Ово је логична последица народне потребе у пасуљу и уобичајене количине продукције и извоза. Саме произведене количине могле би бити много веће а нарочито ради извоза и необично доброг успевања. Међу варивима (махуњаче) пасуљ стоји на првом месту. Овоме доприноси поред трговине и исхране народа. Све су сорте одличног квалитета. Селекција или нарочито одгајивање није спровођено. Али ипак су се истакле извесне сорт: које су добиле своје називе по крајевима као: