Zbornik radova

Тектонска струкхура Бачевачке крашке области је доста сложена. Знатан број раседа и великих пукотина, различихог правца пружања условио је стварање већег броја пећина и јама. МОРФОЛОШКЕ И МОРФОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Дегурићка пећина се састоји утлавном од једног пећинског канала који меандрира ка југоистоку у кречњачку унутрашњост. Укупна дужина пећинских канала је 501,5 m од чега на главни канал отпада 471,5 m, а површина му је око 2400 m 2 . Има слабу развијеност јер је мала разлика између стварне дужине главног пећинског канала и линије која спаја почетак и крај пећине. Улаз у пећину је засвођен ширине 7,5 m а висина 3 m. Предиспоннран је вертикалном дијаклазом. На улазном делу, 4 m од улаза налази се на таваници виглед. Насхала је урушавањем хаванице која је на улазном делу јако испуцала. Урушавање хаванице на улазном делу пећине је условило и уназадно скраћивање пећине о чему сведоче и велики кречњачки Блокови испред пећинског улаза. Главни пећински канал се првих 70 m пружа ка јухоисхоку и равномерно сужава на 5 m. На овом делу пећинског канала висина хаванице се углавном не мења. Од улаза до 20-ог m са обадве схране воденох хока који исхиче из пећине а даље у свим мањим пећинским ггропшрењима налазе се акумулахивне херасе израђене углавном од глине. На 45-ом m водени хок је преграђен бихреном пречагом внсоком 1,2 m која је иза себе изазвала ујезеравање воденог хока. Y овом делу пећински канал има елипсасх профил. Од 70-ох m до 90-ох m пећински канал лакхасхо скреће ка исхоку, а захим ка западу да би поново након сужења од 2,5 m заузео предходни правац пружања и просечно исху шнрину све до 160-ог m. Висина хаванице до 97,5 m опада на 0,5 m изнад воде, а од дна пећинског канала 1,5 m, а захим поново расхе да би на 160-ом ш поново опала на 1,5m изнад воде, односно на 2,5 m укупне висине. И у овом делу пећинског канала на мањим проширењима су се формирале мање акумулахивне херасе углавном израБене од нанехе глине. Акумулахивни процеси су у овом делу пећине најинхензивнији, нарочихо од 120-ог m и манифесховали су се схварањем, поред акумулахивних хераса, великог броја схалакхиха и салива дуж пећинских зидова. По акумулативним херасама формирали су се мањи сталахмихи. Њихова основа лежи дирекхно на глинн шхо показује да је исхаложена глина схарија од њих. Од 160-ог m до 192-ог m пећински канал блахо скреће ка исхоку не мењајући знахно ширину, док му виснна расхе на 9,5 m изнад воде односно на 10,5 m укупне висине. Од ове хачке пећннски канал лакхасто скреће ка југу. Овај смер пружања задржава све до 235 m. После счжења од 2,5 m, про ши РУЈ е се на 217,5 m на 8,5 m. На левој схрани овог прошнрења налази се акумулахивна хераса шнрока 3 m изграђена од нанехе глине. Изнад ове херасе, ггреко бигреног салива високох 4 m, пружа се краћи споредни канал. Иза овог прошнрења, главни пећински канал се сужава на 2 ш и лакхасхо скреће ка југоисхоку заузимајућн свој генералнн правац. Виснна хаванице у овом делу пећине се незнахно мења. Од 235-ог m до 320-ог m пећински канал меандрира ка југоистоку не мењајући знатно шнрн-

8