Zbornik radova

Пећински канали старих понора меандрирајући се спајају у један на дужини од 40 m. Њихова ширина је приближно иста и не прелази 3 m. Само су два најнижа понорска канала на својим почецима изградили дворане. Оне су издужене и смеру пружања канала. Дворана најнижег канала је дугачка 22 m а широка 10 m. Висина таванице је 6 m. Дно дворане је затрпано огромним, одроњеним кречњачким блоковима (остали понорски канали су заузети нанетом глином), што указује на вертикални раст. Оваква еволуција улазне дворане условила је појаву вигледа на почетном делу где је кречњачки над слој био најтањи. Отварањем вигледа стекао се услов за деловање атмосферске ерозије (услед ниских температура зими се вода леди) што је убрзало вертикални раст дворане. Услед интензивне атмосферске ерозије по таваници и зидовима дворане, а абразионе по дну пећине, кречњачка маса је гола и без калцитних излучевина. Из дворане у дубину кречњачке масе, меандрирају два канала и спајају се на 40 m са осталим понорским каналима. Нижи канал који се јавља у средишту дворане, почиње са јамом дубине 3 m, је повремено активан. После 40-ог m где се сви понорски канали спајају, воде улазе у компактан кречњачки блок и не успевају да изграде сплет канала, као у понорској зони, већ дуж једне дијаклазе озграђују јединствен канал, који се проширује и на 107-ом m је широк 5 m. На 101-ом m се налази кречњачки прераст који вода абразионом ерозијом није успела да разруши. У овом делу дно пећинског канала је засуто дебелим слојем финог песка. Зидови су изглачани абразионом ерозијом воде. На таваници, која је просечно висока 10 m, јављају се зачеци сталактита. После извесног сужења пећинског канала на 132-ом m, воде из компактног кречњака улазе у испресецан дијаклазама те изграђују сплет канала. Канали меандрирају на различитим висинама па се чак и укрштају. Знатно се проширују, градећи пећинска проширења а на местима где се спајају и мање дворане. Најшири је сада активни канал, 4-5 m а висина таванице је око 3 m. Дно канала је засуто одроњеним кречњачким блоковима и нанетим песком. На 181-ом m воде су поново доспеле у компактну кречњачку масу и дуж једне дијаклазе изграђују пећински канал који је нешто ужи од канала из претходног сплета. Ширина канала је просечно 2,8 m а висина таванице је око 5 m. Зидови су углачани абразионом ерозијом воде. Дно пећинског канала је испрано и без икаквих наноса и наплавина. На таваници су се формирали мали сталактити. Од понорске зоне до 224-ог m пећински канали меандрирају у правцу североистока. Од 224-or m пећински канал мења правац и под углом од 90° скреће ка југоистоку.

Улаз у пећину Понару преко горњег улаза