Zbornik radova

канала опада. На почетку је 6 а на крају 1,5 rn. Дно канала је засуто нанетом, јако раскаљаном глином. Глина је раскаљана услед интензивних прокапних вода. Овај канал је у еволуције пећине имао улогу колектора коју је временом изгубио. На таваници су се формирали млечно бели сталактити а зидви су обележени калцитним саливом. на дну пећине, по нанетној глини почињу да се формирају сталагмити млаћн од ње. На 31-ом m бочног канала, ка југозападу се пружа узан канал који у еволуцнји пећине није имао никакву улогу. Настао је ерозивним дејством прокапних вода дуж једне дијаклазе. Од 322-ог m пећински канал у благом луку мења смер и пружа се ка североистоку. На 352-ом m, на десној бочној страни главног пећннског канала, 6 m од дна пећине, простире се изразита пећинска тераса, дужине 4 m. Она је највероватније остатак старог меандра. Рушењем наспрамног рта и усецањем воденог тока у дубину, она је остала да виси у боку пећинског канала. На 367-ом m пећински канал се проширује у изразиту пећинску дворану. Дворана је издужена у смеру пружања канала. Дугачка је 32 а широка 11 m. На почетку дворане висина таванице је 9 m и до краја дворане равномерно опада где је 3 m. Леви зид довране је вертикалан. Од њега се таваница, на десну страну, стрмо спушта и под оштрим углом сучељава са дном. Дно дворане је затрпано огномним кречњачким блоковима и ситним песком. Присуство блокова указује на некадашњи вертикални раст дворане. Њен вертикални раст је у овој фази еволуције заустављен. То се јасно види по одроњеним блоковима који су цементова-

ни калцитом, а на њима се формирају мали сталагмити. Пернодичне воде су дозволиле формирање сталагмита јер протичу испод одроњених блокова. На таваници су се формиралн сталактити дужине 30-40 cm. Настанак дворане су условиле две, под правим углом сучељене дујаклазе. Место њихових сучељавања је на почетном делу дворане. Највероватније је дуж друге дијаклазе постојао бочни канал. Абразионом ерозијом дуж бочног и главног канала, створена је дворана која је на месту сучељавања најшира. Каснијом еволуцијом пећнне, бочни канал је затрпан и дезорганизован, тако да је од њега остао само дугачак клинасти запећак. На крају дворане у дуж пећинског канала протеже се дугачко коритасто удубљење испуњено водом. Удубљење је дугачко 25 m а широко 1 rn. Воде су остатак периодичног тока.

Профпл канала у Понари