Zbornik radova

Педесетак метара даље од улаза сусрећемо врсте из рода Coleoptera (фам. Staphilinidae i fam. Carabidae) које су врло бројне. На кратко крилце наилазимо целом дужином главног канала. На његовом самом крају нађени су представници рода Исопода млечно беле боје. Касније су исти налажени и на мањим дубинама. Примећени су и пауци без пигмента величине око 2 шш. Обзиром на бројност популација као и на њихову просторну распрострањеност, обзиром на карактеристике пећине и откривање специфичних облика, потребно ју је са биоспелеолошког аспекта пажљивије проучити и истражити. ЗАКЉУЧАК Понара је карактеристична понорска пећина са делимично разгранатим каналима. Завршава се сифонским језером. Пресудну улогу у формирању и еволуцији пећине имала је абразиона ерозија воде. Јасно је подељена у две целине, примарну и секундарну. Примарни понори и примарни канали, који су груписани у три зоне, су изгубили своју хидролошку функцију. Формирали су се у партијама јако испуцалих кречњака. Воде више не потичу кроз њих. Секундарна зона је периодично активна. Воде кроз њу не теку током целе године, већ у зависности од количине атмосферских талога. Просеца наизменично компактне, где у ствари и није најјасније одељена примарна од секундарне зони, и испуцале кречњаке. У испуцалим партијама кречњака формирала је пећинска проширења па чак и дворане. У еволуцији пећине, Понара се налази истовремено и две изражене етаре. У првој, ерозивној етапи, ако изузмемо две дворане у секундарном делу пећине, налази се цела секундарна фаза. У њој се углавном одигравају ерозивни процеси. Проширивање канала искључиво врши вода абразионом и хемијском ерозијом. Одроњавања немају неки битан утицај у формирању пећинских канала. У другој, и ако успореној, ерозивно-акумулативној етапи се налази примарни део и дворане у секундарном делу пећине. У овој етапи развоја пећине делују истовремено два супротна процеса. Обурвавањем кречњачких парчади и блокова, канали и дворане расту у висину и ширину. Међутим, обурвани материјал заузима већу запремину него у примарном лежишту, а нема воде да га дроби и односи, те он у ствари смањује шупљину пећинских канала и дворана. У спрегу са излучивањем калцита и изграђивањем пећинског накита и уношењем материјала са површине (глине и сл), пећински канали и дворане се полако затрпавају. У Понари вероватно постоји и трећа етапа у еволуцији пећине, ако је тачна претпоставка о настанку велике дворане и постојање другог бочног канала. У њему је у потпуности завршен ерозивно-акумулативни процес. Овај део пећине је у завршној етапи. У потпуности је затрпан акумулираним материјалом и одумире. 23