Zbornik radova

МИКРОКЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Први део пећине је назван суви канал јер у њему нема ни периодичних ни сталних токова. Такође нема нн прокапних вода. Са почетком воденог канала повећава се влажност пећине а температура опада. Температура на улазу износи 1 Целзијусов степен (18. 01. 1987.) на тачки десет 11 степени а на тачки 15 температура износи 10 степени. Влажност ваздуха на улазу износи 80% (18. 01. 1987.) на тачки 10 85%, а на тачки 15 влажност је 97%. Температура воде ннје мерена, али је прнближна температури у пећини. Пећински поток се појавл>ује код тачке 16 а понире код тачке 12, да би се поново појавио на улазу пећине. Поток се улива у реку Готовушу. Код тачке 7 налази се фосилни понор који се вероватно спаја са понором код тачке 6, Фосилни понори постоје још код тачке 0-8 н 0-9 у споредном каналу. Вода у пећини је питка и мештани у околини је користе за пиће. ЗАКЉУЧАК Пећина је доста развијена и изворпшног је типа. Не обнлује накнтом што указује на њену старост и развитак. Поседује стални водени ток који се налази у воденом каналу. Укупан збир свих канала износи 305,4 m а површина 640 квадратних метара. Истражнвање и топографско снимање извршено је 18. 01. 1987. r. УЧЕСНИЦИ ИСТРАЖИВАЊА: 1. Ковачевнћ Светолик- руководилац истражнвања 2. Радовнћ Срђан - руководилац акцнје 3. Мнлановнћ Александар 4. Делнћ Мнлан 5. Божнновскн Сања 6. Вујнћ Мнодраг 7. Раднвојевић Душан 8. Драгојевић Драган 9. Лекнћ Мнлорад 10. Шекарнћ Саша 11. Велнмировнћ Мнрослав 12. Сераклнћ Мнлен - Клуб младих истраживача Пљевља ЛИТЕРАТУРА: 1. ЈОВАН ЦВИЈИЋ, Геоморфологија, књига I, Бгд. 1924. 2. ЈОВАН ЦВИЈИЋ, Геоморфологија, књпга II Бгд. 1926 3. ГЕОЛОШКА КАРТА, I: 500 000, Бгд. 1970.

32