Zbornik radova

TABAH - Две главне (основне) греде које се налазе на тавану називају се „ћуприје”. Смештене су на средини и мало су дебље од осталих. Таван је рађен тако што се поставе „ћуприје” а онда се постављају мање греде „коленике”, дужине 70-80 cm, уваљане у сено и облепљене блатом. Затим се са бочне стране греде прикују летве на које се послажу „коленике”. Све заједно се премажу блатом одозго и одоздо. Са доње стране се заравња ради кречења. Таван није био налетван изнад огњишта ради одлажења дима. На крају се дижу „рогови”. прво се исеку греде од буковог или церовог дрвета, затим се те греде састављају, ужљебе и дижу. Онда се поставе „рогови” па се врши летвање. На крову није постојала никаква вентилација. Врата, прозори и мали прозорчићи који су се налазили на кући називају се једним именом „тишљерај”. „Тишљерај” је обично прављен од боровог дрвета. На прозорима су се са спољашње стране налазиле металне шипке или дрвенн капци који су служили ради сигурности. Прозори су обично имали два крила а рам прозора је био подељен на четири дела. Прозори су били дупли а решетке су се стављале између спољашњег и унутрашњег. Висина прозора је износила 90 а ширина 95 cm. Раније је на прозорима био масан папир или новина уместо стакла а касније су прављени дрвени капци. Изнад врата се налази надвратник, направљен од дрвета и шупљикав је да би улазио чист ваздух у кућу. При уласку у новоизграђену кућу, мајстор стоји на прагу куће и честита домаћину. На дар се доноси: појас, кошуља, паре, ћебе и ракија. Дар се показује само онима који су радили на кући. Кум први долази у кућу а поп може доћи исти тај дан, али тек после кума. Кум кад улази у кућу, прекрсти се и пољуби праг а онда ставља новац на шпорет. Од укућана у кућу први улази газда. Поп не долази пре кума у кућу јер се сматра да он доноси смрт. И да би после тога кућу пратио малер. Њега позивају у кућу пред славу или крштење да би све ишло о истом трошку. При усељењу у кућу домаћини не смеју носити црнину (ако су у жалости) јер то доноси несрећу. По казивању Мирковиђ Милована из Вујиноваче кум честита градњу куће („честита место и кућу”), и дарује стављањем новца на огњиште. Том приликом мајстор каже домаћину: „Нек је сретно место и кућа”. Милованова кућа је саграђена 1925/26 год. ( и данас се у њој живи). Састоји се од две собе и сале, с тим што се испод једне собе налази подрум. По казивању Бебић Јелене из Вујиноваче мајстор који је градио кућу узимао је три дара по избору, а остало је припадало домаћину. Мајстор је тада говорио: „Да буде што више весеља у кући и да се рађају мушка деца. ” По казивању Бранковић Даринке из Вујиноваче ако снаха има женску децу у новоизграђену кућу улази женско дете јер се веровало да ће се после тога родити мушка деца. То веровање се по овом казивачу остварило. После тога су се родила два мушка детета. Кућа се састојала углавном из „куће” једне или две собе. У централну просторију „кућу” улазло се са две или само једне стране бока куће. „Кућа” није имала више вањских отвора, осим та једна, односно двоја spara, једна наспрам других. Из „куће” се улазило у собе. Ако кућа има две собе обавезно нма и двоја улазна врата. Собе су окренуте ка сунцу п на сунчаној страни имају по један или два прозора. У кући се налазе: огњиште, вериге, саџак, ватраљ, завала, сач, синија, троношци, наћве, равићи, сове и блање. ОГЊИШТЕ -је постављено на средини куће. „Вуруна” се налазила у соби и није повезана са огњиштем. Огњиште и вуруна су рађени од непечене цигле. Огњиште се попатоси а затим огради циглом. На огњишту се стално ложи ватра, а у вуруни само у зимском периоду.