Zbornik radova

МОБЕ И ПОЗАЈМИЦЕ Данас, а и пре, ретко које домаћинство само ради приликом великих годишњих послова (кошења, жетве, сејања.. .)• Тада се организују мобе и позајмице. Разлика је у томе што приликом позајмнце домаћин мора да узврати помоћ прнјатељнма и тада нх позива, док приликом мобе пријатељи долазе без позива и тада се помоћ не узвраћа. Позајмице су се пре много виџле примењивале него данас. Домаћинства која немају механизацију плаћају или дају у натури око 8-9% од приноса. Најчешће се међи њивама посади орах, јер је испод њега највећи хлад. Осим ораха сади се багрем, дивља јабука и крушка. У прошлости се од култура још сејала и конопља, ћетен и дуван. КОНОПЉА Конопља се гајила до 20 год. уназад. Сејала се у мају, а брала у авРусту и то ручно. Земља се уори и прекопа. Конопља се ручно просеје, а затим поново прекопа. Ђубрила се овчијим ђубривом. Када се пожње, слаже се у „руковете”, где се везује са два краја и тако сложени руковети се потапају у „мочила”. Мочила се налазе у близини реке. Испуњена су водом и дубока од 1-1,5 m. На руковети се стављало камење, да би се конопља потопила, и тако се „кисели” 3 недеље. Затнм се руковети ваде и носе на „туцање” и ~мајење”(чешљање). На чешљу се извлачи основица (влакна или нити). Основица се касннје даје на прераду и служи за ткање чаршава, кошуља, гаћа, сламарица, и непостојана је на зноју. Остатак служи за „потку”. Конопља достиже висину до три метра, а најбоља је до внсине од 1,5 m. ЋЕТЕН Ћетен се користио од почетка другог оветског рата. Сејао се у јесен, а поступак је исти као и са конопљем само што се пре сејања земља преграбуља. У мочилу се ћетен кисели 15 дана. Ћетенови производи су исп» као и конопљини, само што је добијени материјал мекшн од конопљиног. Материјал за плетиво се држао у вајатима (брвнарама) и од мољаца су га заштнћавали нафталином, дуваном и ораховим листом.