Zbornik radova

ВОЋАРСТВО Људи овог краја бирају лошије земљиште за сађење воћа јер боље земљиште чувају и искориштавају за усеве које сеју. Најуспелије воћке су шљиве, малине, крушке, јабуке, а у мањим количинама се raje вишње, трешње, дуње и винова лоза. Просечна старост ових воћака креће се: - шљива 55 год. (у зависности од терена и врсте шљиве). - јабука и крушка од 60-70 год. - вишња и трешња од 30-40 год. - малине од 7-8 год. - дуња од 60-70 год. Сви плодови се претежно употребљавају за личну употребу и то: - шљиве за ракију, џемове, продају и сушење. - трешње за слатко. - вишње за сокове. - малине за слатко, џем, сокове и такође се продају. Остало воће се у много мањим количинама употребљава и то искључиво у домаћинству. Не продају га, јер добро и пуно не успева. ШЉИВЕ Шл.ива је најраспрострањенија воћка овога краја. Свако домаћинство има свој шљивик од кога живи, продајући суве шљиве. За сушење се користе маџарке (пожегача) и трновача. Поред тих врста постоји још и плавовача, горка и слатка була, џенерика, стенлеј и јајара. Шљиве се беру ручно и то трешењем дрвета или мотком. Плодови директно падају на земљу и односе се на даљу прераду. Један од начина прераде шљиве је сушење. Некада су се шљиве сушиле у пушницама тј. сушарама. Распоређене су на лесама (дрвене решетке). Ватра се ложи и температура мора да буде увек иста. Лесе се повремено ваде, а шљиве пребирају. Савременији начин сушења је помоћу електричне сушилице коју поседује Милисав Ранковић из Мијача. Старе пушнице су се правиле од буковог дрвета. Још један начин прераде шљиве, који је најзаступљенији, је прављење ракије. Старн начин овог процеса се још увек одржао, мада се користе и нека савременија средства. Поступак добијања ракије, по казивању Марковић Бранислава из Вујиноваче, је следећи. Када се шљива покупи, стави се у кацу и остави да стоји 20-30 дана све док не проври. Ракија се пекла у казанима, тзв. „чучавцима”. Кула чучавца била је бакрена, а табарка од дрвета. Капак који се стављао на казан је био такође од дрвета. Постојао је тзв. рукавац који је улазио у лулу. Облаrao се комином да пара не би одисала. Под чучавцем је била довољна и мала ватра за печење ракије. Чучавац се налазио у качари у којој су се држале каце са „џибром”. Првих пола килограма ракије зове се првенац, јер је много јака (40-50 степени) и мешала се са добијеном ракијом или се користила као лек. најчистија ракија се прави од врсте шљиве „пожегаче” или маџарке. Поред ракије, пре се од шљиве правила и „аптушовача” тј. ракија од траве (траварица). Шљиве се прскају пет пута годишње и то у фебруару и марту због напада буба и заразе. Прскала се још почетком маја и крајем априла због цвета. На крају јуна се прскају због пега. Прскање се врши ручном прскалицом.