Zbornik radova

То се радн на тај начин што се из бундеве извади семе и оно се напунн шећером и оставн двадесет и четири часа да стоји. Течност (сок) који се створн пије се три пута дневно по једну чашицу. За болестн срца пије се рузмарин, глогов цват и липов чај. У Суводању срце се лечи куваном травом „Морачиком”, без шећера и пије се три пута на дан пре јела. ВИСОКИ ПРИТИСАК Симптоми су болови у главн и сузење очнју. Кафа се не пнје а једе се бели лук и пије кувана жара. Лечи се чајем од сувих opaca и внна. РЕУМА (КОСТОБОЉА) Костобоља је болест од које је оболевао већнном старнји народ. Ова болест је дуготрајна али није смртоносна. Реума се добија од прехладе и обнчно су ооолевале жене. Реума или Костобоља се манпфестује болови.ма у крстнма и боловима костију. У Станиној Реци лечи се уз помоћ туцаног белог лука и спрћета од чега су се правиле облоге и превијале на део тела који боли. Лечи се и облогама од ћетенове крпе на коју се стављала ракнја и шљивово сирће. У Врагочанпцн се лечи травом „Подбел” која се превија на место које боли. У Бобови се кувало триње од сена и превнјало ce, а ако су ноге оболеле потапале су се у воду са трињом. У Суводању ноге су се мазале машћу. Кувала се коприва и трпња од сена и у томе су се париле ноге. Ако су оболели други делови тела трљали су се машћу. У Ситарицама превнјала се жара на ноге. Постоји и веровање да је добар лек од реуме ходати бос по земљи. СТОМАЧНЕ БОЛЕСТИ Стомачне болести се лече варењем кафе или варенике за пиће. Стављала се загрејана црепљика на пупак. Болови стомака и желуца у народу се не разлнfcyjy па су се лечили на истоветан начин. Када желудац није могао да вари храну и када су се осећали болови пила се трава хајдучица као чај на гладан желудац. У Врагочаннци ппје се трава „Подубица" која расте око камења и има дугуљасте лиске. Она се кува и пије. У Бобови се користи прополнс од меда растворен у алкохолу као лековити напитак од стомачних болести. Од стомачнпх обољења yrлавном оболевају жене. Пре је више оболевао снромашнији сталеж због лоше исхране. СПУШТЕН ЖЕЛУДАЦ Желудац спада од неког већег напора. И њега су искључиво намештале жене из села. Један од начнна који су оне примењивале је намештање желуца уз помоћ жиле на леђима поред кичме, које су оне вукле и увијале. У Врагочаницп је постојала извесна баба Марица, која је намештала желудац помоћу ћупа и чашице. Чашица се стави на пупак и окреће. Загреје се вода и уз бајање се сипа у тањир а ћуп се стави преко чашице на стомак. После пзвесног времена ћуп се скпне и преврне на тањир са водо.м и ставп под кревет. То стоји под креветом док вода из тањира не пређе у ћуп. Када се то догоди желудац ће се вратити на место. Не-