Zbornik radova

Днскусија и закључак На основу положаја локалитета, као и пронађених покретних налаза може се извести неколико претпоставки о карактеру овог насеља; ако узмемо у обзир близину планине Медведник која је богата рудом бакра, намеће се могућност да је насеље служило као рударско пребивалиште. Дакле, било је насељено само у пролеће и лето (када су оптимални услови за вађење руде), па би се могло сврстати у сезонска насеља. На основу једнослојности насеља, такође се може претпоставитн да је оно коришћено кратко време па је могло имати функцију избеглишта тј. као рефугијални тип насеља за време великих опасности. Једна од најпривлачнијих претпоставки је да је ово насеље припадало одбрамбеном систему у доба финалног неолита, тј. развијене винчанске групе. Штитио је обрадиве површине, шуме, насеља и становништво овога краја. На то нас наводи чињенииа да се 15 километара од локалитета налази локалитет Врагочанице-Остењак који припада Сопот-Ленђенској култури, чији су становници у то време угрожавали насеља винчанске групе. Ово нас упућује на претпоставку да човек овогдоба није живео пасивно, већ као биће са одређеним циљевима живота. Балиновић представља један од локалитета чији би се коначна вредност н значај показали тек након извршених сондажних истраживања, а могли би довести до објашњења о повезаности праисторијских насеља колубарског краја. Литература 1) Павловић, Љ. 1991. Колубара и Подгорина. (репринт издања из 1907. У: Насеља српских земаља и порекло становништва 4. Београд: СКАН). Ваљево; ”Напред” 2) Јеж, Ж. и Старовић, А. 1994. Археолошкн локалитети и налазншта у ваљевском крају. Ваљеваи. Велики народни календар за Просту 1994. годину. Ваљево: "Ваљевац”, 369-381. Захвалгаша Посебно бих искористно прилику да се захвалим свим члановима теренске екипе (Археолошка група Друштва истраживача 'В.М.Манда’), koj'h су учествовали у истражнвању локалитета Анатема. Андреју Старовићу на захваљујем на несебичној и неисцрпној помоћи при сагледавању археолошког пробема.

10