Zbornik radova

тачношћу од 10%, и при облачности изнад 30% посматрање је прекидано. Посматрања су вршена у интервалима од око 1-2х, с паузама између. ОБРАДА Засваки посматрачки интервал пребројаван је број виђенихметеора по ројевнма. Рачуната је укупна граннчна магнитуда и корекциони фактор за облачност као:

S lmg \t \ E a t \ LMG= -- C= ' T

где је Img и с оцена граничне магнитуде, односно облачности, t дужина трајања ове оцене, a Т, укупна дужина интервала. За сваку ноћ је рађена расподела магнитуда за све посматране ројеве, с ширином од 1 . РЕЗУЛТАТИ За даљи рад изабрани су само резултати искуснијих посматрача: Гајић Марија, Марић Невена, Околић Драгана, Обрадовић Весна, Червенак Тамас, Божиновић Никола, Бурмаз Бранко, Савић Бранислав и Лукић Владимир. Сви подаци су сврстан и у временске интервале од једног дана, и сав даљи рад се односн на податке унутар једног од ннтервала. Само за ноћ максимума интервали су рачунати по 2h. Најпре је за периоде где је то било могуће, израчунат популациони индекс. Најпре је рачунат популациони индекс за сваког посматрача понаособ. Како нису узимани у обзир коефицијенти перцепције посматрача у рачун су улазиле само класе магнитуда где је број виђених метеора показивао приближно експоненцијалну зависност. Расподела је улазила у рачун само ако су постојале четири узастопне овакве класе магнитуда, од којих је најсјајнија била већа од -5. Прво је методом најмањих квадрата израчунат коефицијент нагиба праве која представља зависност десетичног логаритма броја виђених метеора у класи од магнитуде класе. Популациони индекс за сваког посматрача је рачунат као: /ј= 10 а -где је а - коефицијент правца. За укупну вредност популационог индекса је узета аритметичка средина ових вредности за сваког посматрача, отежана бројем виђених метеора:

E P i'P p=l T7ni 15