Zbornik radova

Перидотити (харцбургити) и серпентинити, јављају се у широј околини Дивчибара, Подбукова и Букова. Налазе се у тектонском односу са околним стенама палеозоика, тријаса и горње креде. Контактне зоне су оштро ограничене и већим делом маркиране милонитским материјалом. Харцбургити су променљивог минералног састава, тако да често представљају прелаз ка лерзолитима (присуство пироксена) или дунитима (одсуство пироксена). Битни састојци су оливин и енстстит, а секундарни серпентин, бастнт, талк, амфибол и карбонат и алтернатнвно пироксен. Процес серпентинизације је свуда присутан и изразит. Жични еквиваленти као пироксеннти, пикрити и троктолити су доста реткн и малих димензија. Троктолити О издвојени су у широј околини Дивчибара око Каоне. Жице троктолита вндљиве дебљине до 2 м пробијају харцбургите. Троктолити су настали у еволуцији перидотитске магме путем диференцијацијске шеме од фелдспатских периодитита, што значи да представљају крајњи најкиселији днференцијал. Троктолит је у ствари без пироксени габро. Днјабази (ЈЗ , /3) јављају се као изливи и пробоји окружени вулканогено-седиментним творевинама. Битни састојцн су плагиоклас, моноклннични и ромбични пироксен, а секундарни су амфнбол пренит и карбонат. Хндрогеолошке карактеристнке Хидрогеолошке одлике терена преднспониране су литолошким саставом и склопом, хидрогеолошком функцијом литолошких чланова, развојем рељефа и др. Сличан значај имају и клнматски фактори као што су падавине, температура и испаравање. Днвчибаре и шира околина су изграђени од серпентинисаних периодотита који су практично водонепропустне стене. Шире гледано, у западној Србији овај стенски комплекс има значај хидрогеолошког изолатора. Међутим, како у приповршној зони местимично имају развмјену мрежу прслина и пукотина, те стене могу бити носиоци слабије развијених издани пукотинског типа. Такве издани празне се преко извора редовно слабијих од 1 л/с, што је углавном констатовано и на Дивчибарама. У целини посматрано ове воде су веома погодне за употребу. Спадају у хидрокарбонатно-магнезитски тип. Лоша страна пукотннске издани је што се веома лако могу загаднти. Тај процес се одвија у приповршинској зони и при понирању саме воде, задржавајући сличан степен загађености све до извора. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА • Хидрогеолошко картирање Регистровани извори на истражном подручју су каптирани.

30