Zbornik radova

Ово што смо извршили је интерполација, па се стога Пикерингова метода често назива и Интерполациона метода. Сјај променљиве звезде изражен у магнитудама се рачуна као (10): т v = т а + (т ll 0)х(т b - т Ј или т ,, = m h - (п/10)х(т b - т Ј (10) Посмтрања су се вршила сваке ведре вечери почев од 16. 09 до 21. 10. 2002. године из Ваљева. На исти начин као што смо урадили и са подацима добијених фотографском методом и са овима можемо нацртати графикон промене сјаја посмтране променљиве звезде б Цефеја. Међутим овде морамо извршити конструисање средње криве сјаја, при чијој се конструкцијп сва посматрања своде на један период пошто је посматрани интервал много већи од пернода променљиве звезде (11). Сада када располажемо паровима вредности 9 и m. можемо приказати читав низ посмтрања графички, наневши на х осу вредност фазе ф, а на у осу магнитуду вариабле [].]. Ф = Т - М г (11) Један од циљева овог пројекта је да се одреди која је метода тачнија, фотографска или визулена Пикерингова. То сам урадио тако што сам на исти график нанео вредности добијене фотографском и визуелном методом и једноставно упоредити које тачке боље фитују добијену криву сјаја. РЕЗУЛТАТИ РАДА И ДИСКУСИЈА Добијено је 12 успешних фотографија звезде б Цефеја и коришћених поредбених звезда p Цефеја и р Гуштера (сл. 1,2.). Као што се може приметитн на приказаним сликама, неки њихови делови су превише осветљени услед светлосне загађености изнад Петнице, што је у многоме повећало грешку посматрања.

сл. I. Фотографија 3. променљиве звезде б Цефеја

Број 16

Зборник радова

13