Zemunski glasnik

обећао, да ће ее Јкииути. ГГревоз на Сави допуштен је ове године дриватним лађарима, како са наше тако и еа ерпске стране. Прошлих година проглаеише превоз на Сави са наше обале за монопол паробродског друштва, но сад одусташе од тога, тако, да и наши Земунци могу имати отуда заслуге. — Јавили смо у прошлом лиету за концерат овдашње немачке певачке задруге. Ова је забава била 19. о. м. у дворани код „анђела, ц и на њу је долазио многи свет , који беше с продукцијом певача подпуно задовољан. Особито је допадао самопјев „Какви завичај , такви обичај," и мушки лик „Њежни Хајнрих," које певачи морадоше повторити. Сво друштво дочекаше у весељу нову римску годину.

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Зему н. На римску нову годину отворила се земунска штедионица, и други дан започела је своју радњу. Мило нам је, што то читаоцима нашима јавити можемо , јер уверени смо да ће се они с нама заједно радовати томе, и почетак корисне ове по нашу варош и сву околину радње са „Сретно да Бог да!" поздравити. Управитељ њезин, г. А- Д. Јовановић, позваше у речени дан чланове великог одбора, и пошто им саопшти , да су ггрипреме у толико свршене, да штедионица може почети радити, опомене их живим речима на дужноет, коју сваки поједини својевољно на се узео. Говор г. управитеља нашао је топла одзива код слушаоца. Ми га овде еаопштавамо читаоцима од речи до речи. „Господо одборници! Сабралисмо се данас да по одлуци главне скупштине будемо сведоци при отварању наше штедионице, овога за нашу варош и сву њезину околину спаеоносног завода. Да би Бог дао да она иста топла воља, коју смо при установлењу његовом показали, нас и даље оживљава; да се та воља одржи и код наших потомака; и да се старање за штедионицу утемељи и укрепи: како би се она цељ постигла, коју имадоше пред очима установитељи. Од какве је обилате ползе такови завод, то видимо у томе, што просвећени свет такове свуда установљаваше. Да би се цељ постићи могла, зактева се од нас пожртвовање и права искрена воља; јер ако тога не буде, ондаје све осујеКено, и ми би се пред светом морали стидети. Што се мене тиче , ја вас уверавам, да ћу из све снаге своје трудити се, да поверење оно , с којим ме је главна скупштина почествовала, својим пожртвовањем посведочим. — Али господо одборници! без ваше помоћи не ћу у стању бити ништа остварити. Зато вас молим, како све скупа тако и сваког појединог, да ме у свакој прилици словом и делом подпомажете, што ће бити, кад на сваки џозив дужности вашој савесно и точпо одговарате. Сви смо велику одговорност на се узели, и то својевољно, и тиме смо се УЈ е Д Н0 и обвезали. Обвезали смо се према публици, обвезали смо се према власти, која ће делање наше е бодрим оком да прати, и обвезали емо се најпосле и према самим себе. Господо! да не допустимо , да нам црн образ пред светом буде.

Од вас господиие Ивићу као од одветника овога завода, рачунајући на ваше до данас у средини нашој свагда осведочено поштење , очекујемо, да нас с вашим мудрим саветом у свакој прилици нодпомажете. Од вас господине књиговодитељу Звержина (г. управитељ окрене немачким језиком) очекујемо свагда најетрожију еолидност, приљежност и точност у вршењу дужности ваше. То исто и од вас, господине благајниче Солару. Само тако ћемо моћи одговори ги великом нашем задатку, и избећи сваку неугодносг, коју би иначе себи нашом не хатношћу нанели." Видело се, да је управитељев говор чинио утисак на одборнике. Господин Ивић даде најпре томе израз рекавши да, као што није око установлења наше штедионице труда жалио, тако ће том заводу и у будуће са свом силом на услузи бити назећи интерес његов. И г. књиговодитељ изразише се у том смислу, што чинише и остали одбориици рукујући се с управитељем. — У Недељу није се могло ништа закључити на гл. скупштини читалишта, што на њој не беше довољан за закључење број чланова. За други дан Божића заказано јз опет скупштина, на Коју, надамо ее, да ће доћи сви чланови. Толико можемо за сад јавити, да ако буду и остали чланови готови на жртве, као што се изјаснише они који су били у Недељу на састанку, онда ће читалиште и даље постојати. Покренутом питању, да л' да престаје овај завод, сви су били противни, обећавши, да ће веће жртве принети кад је од потребе за опстанак читалишта. — Сад се прелази у Београд код Бурме на Сави, где се налазе армицарски органи. Прошле недеље још је по где који пут радио местни пароброд, но ван тариФе, тако да се није знало извесно, где се прелази. Неку сметњу морамо поменути, која се чини тиме путницима, што кордонски ОФицир неће да уважи други званични подпис осим визе од кордонкоманде, која станује у контумацу, а није свагда на расноложењу онима, којима је виза погребна. Неколико овдашњих трговаца морадоше се ових дана вратити са Бурме натраг у варош. Официр на стражи нехтеде их пустити да пређу преко у Београд, шго не имадоше визу од кордонкомапде. Као шго чујемо, један је трговац за ту тегобу јавио г. бригадиру, кОји му јо

— Ономад доведоше из Београда под стражом неког Б., који је био чиновник нанчевачког магистрата, па као такви изневерио је више хиљада Форинти јавних новаца, и побегне у Србију, где се је дуже време под српском заштитом бавио. Не имајући одкуда живети, хтеде пре недељу дана кришом да пређе на нашу страну , но опази га жандар , кад је у чамац ступио, па га одведе у затвор. На изјаву шегову, дп је ауетртгјски подајник предала га је српска власт нашем консулату, који га оправи под етражом овамо у Земун. Јуче је одведен под назором полицајног чиновника у Панчево. Чудимо се, што га наша влада није као злочинца одавно рекламовала. — Нека протува, који ее издаје за доктора права. од неког времена тумара но Земуну. Ми обраћамо позорност полицајне власти на то лице, које досађује људма својим безобразним просјачењем. Пре неки дан, беше око осам сахата у вече , дође ти он код неког нашег пријатеља иштећи да код њега нреноћи, премда га овај пре никад видео није. Кад х - а овај одбије, иште протува новчану иомоћ, задовољивши се са 10 новчића, које му онај да. Још већма беше узнемирена од исгога једна госпођица у главном сокаку. Седећи у вече код гласовира, еама еамцита у соби, кад који кроз стражна врата — она до капије била су закључана — уђе у другу собу. Госпођица мислећи да су се покућани врагили кући, изиђе пред њих са свећом, кад пред собом види страног човека просећег. Поплашена госпођица рече безобразном просјаку мало да пречека и оде у другу собу да зазвони. Слуга уђе