Zemunski glasnik

156

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. / ' Г Ш « '8 * Земун. У 18. броју овога листа донели смо чланак „о нашим шкодама у Земуну" од г. Др. Р. Читаоци ће га зацело имати још у иамети. Ствар је врло важна. Ваља о њој зрело судити и непрестано мислити, и гледати, да не остане само на мишлењу, него један пут ваља иочети и радити на унаиређењу наших школа. Мило нам је.дакле, да се повела о томе реч. Само казујући недостатке и главне мане наших школа, ваља уједно казати, до кога је кривица, како се може помоћи и ко може, па позвати оне који су позвани на то. Ако ћемо хотимице покривати своје зло, или ако ћемо немарношћу нашом запустити извор здравога живота народног — школе народие, то никад пеКемо подигнути образованост народну, а зла, што спречавају слободу и благостање народу, све ће јача бити. Овд^ доносимо одговор „учитељскога з б ора" на поменути чланак г. др. Р. Тај одговор није нрепирка, него га ваља сматрати чисто као прилог к познавању стања наших школа, а писан је у лепој жељи, да се помогне злом стању њиховом. Ево га од речи до речи: „18. бр. „Зем. Глас." донео је чланак: „о нашим школама у Земуну" од г. др. Р. Г. Р. је навео све узроке, који напретку наших школа сметају. То и ми признајемо, па ће мо и сами, као учитељи у тим школама, које је такође споменуо, о нашим школама коју прозборити. Што се становништва земунског тиче и ми смо тога мишлења,. да би требало, да на сваких сто становника барем 10 деце у школу иду. Али шта ћемо, кад нам на жалост, ту одмах и друго зло излази нред очи. Није мало деце само у српским школама, него и у српским кућама. Лепо је тај узрок осветлио наш.честити г. Т>. Натошевић у своме чланку „зашто пропадамо." Прођимо само најживље сокаке српске, иа ћемо једва у петој кући по које дете наћи, и то што их има, то су већим делом »кенска деца. Па и њих не ншљу родитељи у своју народну школу, него их по приватним кућама „у лерове" дају, па тиме онда и број школске деце умаљују. Осим тога има родитеља, који своје школе багателшпу, и радије своју децу у немачку школу шиљу, а у своју народну шКолу недадоше их ни једнога дана. Они веле: „српски могу и код куће на-

учити," а тим дотле доведу своју децу, да ни један ни други језик добро ненауче. С тога мислимоу да би се ш колско надзор.ништво морало о томе старати , да ни једно дете неможе бити примЉено ни у приватну кућу ни у немачку шкоЛу, докле барем три разреда народних школа несврши. Што имамо мало ученика, мислимо да је кривица и до рђавог поделења наших школа. Зато би опет надзорништво школско дОбро учинило, кад би са учитељима у договор ступило и о томе коју прозборило. За тим би се имао постојећи закон точно набљудавати, да деца нре навршене шесте године никако у школу примљена, нити од родитеља као беневоли доведена бити смеду. Овако доведу децу у школу само да седе и тек да нису код куће а после на сваком месту вичу на учитеље, како им деца ништа не знају. Тиме побијају важност учитељима. Што се сравнења наших и јеврејских школа тиче, то је велика разлика. Ни један Јеврејин нежели, и настоји, да му дете неостане затуиљено, јер то не иде у рачун њиховим материјалним интересима. За то су њихове школе са сваком потребом снабдевене, па и сама деца друго дОмаће васпитање имају. Наша деца оскудевају па против у самим школским потребама, а домаћег васпитања имају мало или ни мало. Нашем сиромаштву, мислимо, да би се могло овиМ начин.ом помоћи. Ми имамо од лањске и овогодишње беседе преко 100 Фор. Кад би се на темељу тих и скупљањем прилога добровољних закЛада за сиромашну децу основала, могло би се доста помоћи, могло би се сиромашнима нужно одело набавити као и остале школске потребе. Па и они новци, који се при иратњи за рипиде и чираке добијају, могли би у ту закладу ићи, јер која се деца употребљују на то, него сиромаси. Праведно би било да они те новце и уживају, јер имућнији ј )одител.н недају своју децу на то, а ми их не можемо натерати, него уиотребљујемо сиромат хе, који јадни, жалосни, Неодевени по највећем блату и зими на гробље газе. На какву се цељ ти новци троше, то ми не знамо, али кад би се на то употребили, онда би и наша сиротиња радије своју децу у школу шиљала, јер би знала, да ће им деца с најнужнијим бити снабдевена. Кад би то тако било уређено, онда би и учитељи веселим срцем своме иозиву одговарали, а још би

га точније извршавали, кад би им сл. општииа њихово материјално стање поболшала, јер каже се: „весело срце кудељу преде." Истинаје , да у добрим и способним учитељима лежи напредак и ваљаност подмлатка, али треба учитеља добро наилатити, па ће их бити и способних, и биће и више њих, који ће се са светим одушевлењем томе толико важном чину у народном животу посветити. А овако товарити на учитеља толики терет, и бацати сву одговорност на њ а ни обезбедити га честито, па опет у таким околностима оцењивати способност његову — то је не право. Толико за сада на чланак г. др. Р. Све што смо овде говорили, говорили смо из чисте жеље , да се помогне један пут лошем стању наших школа, које ми, као учитељи истих, добро познајемо, али не стоји све до нас, да боље б} г де. Ове речи нека служе као ирилог познавању школа паших и као допуна мишлењу г. др. Р. о школама, и желимо баш, нека се о томе поведе јаван говор, иеби ли како , на срећу народа нашег, и до озбиљна рада око иоболшања школа наших дошло. Збор српских учитеља. (Општинско веће 5. Марта. Насгавак.) После дужсг и жестоког дебатовнња, устане општипар г. Пајић и позове још једном општпнаре па избор. Сп доказује, како је прека нужда, да се го меето донуни . почем је нођење груит. кшиге једна од ннјт жнијих служба . која не трш, да остнје дуго упразњена „Треба да бирамо. рече. јер је по закону, који нрописује избор, и усљед којег смо онде. Нећеио лн но закону , онда је доследно, да оставку дамо, но док то не чиннмо, ваља нам радити, као шго закон пропиеује. Треба да знамо , да мајоритет овде ннје израз мнеи>а мијоритета сганонника ове вароши, народа (!) Кандиднција опшпшског заступниН1 гва је свагда била од високе владе уважена...." Но говориику павођењем Факта доказују, да ннје основано шго тврди. Он је покушао да то опровргнс , н на нослетку је предложио, да со избере један одбор , који ће се с г. градоначелником најпре конфиденционално у тој стварн посавеговати. Нонп овај нредлог ннје нашао одобрење. Оншпшар г. И:)нћ одговорм г. Пајпћу на оно месго, где спомпње да опшгппарнма ин.ћа но зикону постуиати. _ Г. Инић рече , да се општнна хоће држати закона и само је молила да влада тамна месга у закону раајасни, а ако су шгетна ио општинску аитономиј}', да се п[1еиначе. Други варошки заступник г. Солар рече: почем је висока славна Гекерал-команда он • шгину упутила на извесну главу општпнеког законика, која прописује да славни магнсграт заједно са опшшном бнра кандидате. то треба да се бира. Ово најјб погпору код више њнх, те је г градоначелник наредио да се гласа хоће ли се бирати или не. Он је предложио, да они, који су за избор, устану. Но овај предлог наиђе на опозицнју , и на иослетку