Zemunski glasnik

196

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Познато је, да нови закон, издати ту екоро за границу, наређује, да криминалним седницама комунитетских магистрата стагда и два грађана са правом на гласање имају приседавати. Мило нам је, што можемо јавити, да је ова, од виших начеладиктирата наредба ономад у Среду први пут би.да код нашег магистрата упражњавана. Јавили смо, да је општинско заступништво поверило једном одбору, да овај састави списак од свију овдашњих грађана, који имају умну и моралну квалиФикацију, да могу бити чланови криминалног суда. Незнамо, да ли је одбор тај списак већ саставио, и да ли су век за ову прву седницу поменута два грађана коцком позвана била. 'V У прошли четвртак имали су наши учитељи састанак. По налогу ратнога министарства дошло је од 4јенерал -команде на надучитеља г. Стојановића, да се од сад уче ђаци гимнастици. Та гимнастичка школа подељена је у три разреда по величини ученика. Гимнастику ће предавати један наредник од овдашњега стрељачког гарнизона дотле, док и учитељи не буду у томе толико вешти, да сами могу ученике учити, а дотле Ке и сами учити. Гимнастика је од велике користи по здравље и развитак тела човечијег, па и по саму душевну снагу, јер је познато да здрав дух може бити само у здравом телу. Радујемо се дакле тој установи, само је желити, да се добро уреди, како не би ни учитељи ни ученици трпели штету, и како би први вољу имали и тиме награђени били, а други користи осетили. На упразњено место магистратског саветника код овдашњег магистрата постављен је од војеног министарства досадашњи магистатски канцелиста г. Јовановић. У кандидацији општинској био је получио треће место. Конкурс на упразњено звање канцелисте расписан је за 8. Маја о. г. — На брзоплову, што јеуУторник овуда прошао низ Дунав, налазише се надвојвоДе Лудвиг Виктор, најмлађи брат, и Вилелм, стриц цара нашега. Њихова пратња састојала се из три-четири особе, које беху као и иринцеви у цивилу обучени. Високи путници одоше иут Цариграда. Одонуд дођоше у Петак са оршовачком ла1 )Ом надвојводе Карл Фердинанд, Рајнер, Ернст и надвојвод-

киње Јелисавета и Марија Каролина. Надвојвода Карл Фердинанд и супруга му Јелисавета оставиће ла1)у у Осеку, куд је телеграФирано грофу Пејачевићу, да их дочека с колима, и кога ће они дан два гости бити, и после ће своје спајилуке у Барањи обићи. Остали високи путници оставиће лађу код Мухача. Јављено је пре, да ће надвојвода Албрехт на своме путу по граници и Земун посетити. Мислило се, да ће из Хрватске низ Саву поћи, но он се вратио из Загреба у Беч, а оданде у Будим, одкуд ће 19. о. м. у Темишвар, па у банатску границу. 24. доћиће у Панчево, где ће се два дана 1 бавити. Из Панчева ићиће преко Перлеза и Титела у Варадин. Којим ће путем оданде, не јавља програм. — Онај Еагитајн, што је ту скоро код нас показивао своју вештину није свуда тако добро прошао. Свуда је до душе био награђен, само су награде различае. Овде је не право награђен са 150 Фор. што је публику обмануо, јер лаж није стајала у његову програму, а у Новом Саду право је награђен са — апсом, јер показујући своју вештину, умало не дође једноме детету главе. Можда је и то његова вештина била, створити себе изпред иублике на један пут у апсу! — У Варадинско ј регименти протестанти се све више настанују. Овог пролећа доселише се у шимановачку кумпанију 120 Фамилија протестаната, који Словаци који Немци. Господин мајор Стипановић ономад је отишао у Шимановце, да определи насељеницима кућишта и земље. Будући да су ти иротестанти од чести расејани по српским селима, где их мало имаде, па не могу имати своју школу у тим местима, то је старопазовачки пастор г. Рајс дохнао на ту мисао, да установи у Ст. Пазову један завод, где ће се протестанска деца с оних села, где немају школу, поучавати у школској и верозаконској науци. У том заводу имаће деца обиталиште и храну за време школовања, које ће бити тако уређеи, да би у исто време учећа се деца нешто и привредила баштом, свиларством и пр. Господин пастор саопштио је свој план региментској власти, која га је одобрила и обећала, подузеће то подпомагати са свим могућима сретствима. Школска и верозаконсКа наука, уједно и поучавање деце у практичком газдовању доиста је лепа идеја, и желити је да се произведе. Проте'с-

таити у варадинској регименти једва еачињавају десету чест становништва, и до скоро имадоше се борити са многим препонама, при свем том они напредују и душевно и материјално. — Војено држ. министарство, определивши поступак при иреиисивању граничарских добара, наређује, да се тиме досадашње међе комунитетског атара не мењају, што комунитетски становници имају право, непокретна добра у граници притежавати. По тој наредби ова ће добра бити укњижњена код купаније и регименте, које власти од њих наплаћивају порез у оној мери, у којој га граничари плаћају. По овој наредби рекли би, да комунитетлије могу притежавати непокретна добра у граници, а да не морају бити граничари, коју смо сумњу са више страна чули изустити. — Од београдског дописника нашег овај смо допис добили , који у целости саопштавамо овде , премдаје то место опредељено за дневну хронику. „Ту пре у неком броју „Србије" изађе позив од одбора омладинеког." Не можемо ово велико подузеће довољно да нахвалимо. Ама сваки, који иоле познаје наше стање, статистику умирања и небројене патње, који зна како стојимо према другим државама у овом обзиру, мора га обузети гроза од свакидањих појава. У државама где сосијете. асоцијације, комитеи, клубови митинци и безбројени скупови постоје за сваковрсне одношаје живота, опет се осећа потреба, те се с дана на дан све више и више умножавају, А да шта ћемо да кажемо за нас? Тамо, где има толиких завода научених, друштвених, вештачких, општинских и бог зна каких још не, па се опет осећа потреба нових, ја кака ли нотреба мора бити код нас кад никаки једном речју никаких немамо. Никако оружије, никаке иглењаче неће нам толико помоћи колико свест, никаки нам непријатељ неће толико наудити, колико наше незнање, а против овог непријатеља ваља нам се наоружати оружјем цивилизације, свешћу, науком. Ова мисао, да се код нашег народа уклоне разне бољетице, што га тако ужасно сатиру, ма да није рана опет н<?ће бити ни позна, а њене корисне последице чисто би се могле опипати. Само би се желело, да се ово подузеће гато пре оствари, а за ово неће бити ништа поволшије, но — као што и позив вели — да се што више дружина